„Znanjem protiv droge“: PODELA NEDOZVOLjENIH DROGA II (4)

Projekat „ZNANjEM PROTIV DROGE“, PORTALA „ŠUMADIJSKE VESTI“, sufinansiran je iz budžeta REPUBLIKE SRBIJE – MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANjA.

(NAPOMENA: Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

 

Inhalati

 

Ovu grupu čine supstance koje obično ne svrstavamo u droge (lepak, aceton, benzin za upaljače, aerosoli). Narkotičko dejstvo se postiže udisanjem isparenja. Najčešće ih upotrebljavaju adolescenti, a u mnogim zemljama trećeg sveta široko su rasprostranjene među decom. Efekti, koji su trenutni, traju do 45 minuta. Dejstvo se manifestuje kroz veselost, raspoloženost, zamagljen vid, otežan govor, poremećaj ravnoteže, a ponekad i halucinacije. Kao posledica upotrebe većih doza može se javiti gubitak svesti ili čak smrt. Inhalati u velikom obimu oštećuju moždano tkivo, srce, jetru i bubrege. Dugotrajna upotreba rezultuje trajnim oštećenjima.

 

Socijabilne droge

 

Socijabilne droge su psihoaktivne supstance čija su proizvodnja, plasman i upotreba delimično ili potpuno dozvoljeni u društvu. Narasprotranjenije socijabilne droge u zapadnoj civilizaciji su duvan, alkohol i kafa.

ALKOHOLNA PIĆA su u upotrebi već hiljadama godina. U početku kao lekovito sredstvo i hrana. Aktivni sastojak alkoholnih pića je etil-alkohol (etilen). Alkohol ima direktno toksičko i sedativno dejstvo na organizam već u okviru dozvoljene društvene potrošnje, a posebno je štetan za decu i adolescente.

Alkoholizam je bolest zavisnosti. Utvrđeno je da nastaje kao posledica kombinacije širokog spektra fizioloških, psiholoških, socijalnih i genetskih faktora. Bolest se razvija godinama, a završnu fazu karakteriše jaka psihofizička zavisnost i mnoštvo zdravstvenih tegoba.

Alkohol snažno oštećuje organizam, i stepen oštećenja direktno zavisi od dužine korisničkog staža, inteziteta upotrebe i individualne otpornosti organizma.

Efekti upotrebe su kumulativni i uključuju oboljenja digestivnog trakta i centralnog nervnog sistema. Velike štete se javljaju na socijalnom planu, a posebno u porodici alkoholičara. Stručnjaci ističu prevenciju kao jedini siguran lek u sprečavanju nastanka alholizma.

DUVAN je biljka čiji se osušeni listovi puše u obliku cigareta ili u lulama. Duvan su u Evropu iz Amerike doneli španski moreplovci. Intoksikaciju i psihoaktivne efekte izaziva nikotin (jedan od mnoštva štetnih sastojaka duvana). Do polovine 20. veka pušenje je smatrano bezopasnim načinom da se smanji napetost, ali je klinički utvrđeno da ono značajno povećava rizik od pojave mnogih bolesti, slabi organizam, razvija toleranciju i stvara adikciju. Bolesti koje nastaju kao posledica pušenja duvana predstavljaju najčešći uzrok umiranja u svetu.

Poslednjih godina dolazi do pooštravanja zakonskih propisa koji ograničavaju upotrebu duvana i štite stanovništvo od duvanskog dima.

KAFA je napitak koji se pravi od semena istoimene biljke. Aktivni sastojak je kofein. Kafa deluje na organizam kao stimulans, smanjuje znake umora i povećava pažnju. Manje količine kofeina nadražuju nervni sistem, dok veće iritiraju mišiće, izazivaju grčenje srčanog mišića i snižavaju pritisak.

Veće količine kafe (preko pet šoljica) ili upotreba energetskih pića (čiji je osnovni sastojak kofein u velikoj dozi) izazivaju hronično trovanje – kofeinizam. Produžena upotreba izaziva blagu zavisnost, a apstinencija izaziva blaže nervne i psihičke smetnje.

 

Koliko rano treba da krenete sa edukacijom o drogama?

 

Nikada ne možete početi prerano. U idealnom slučaju, sa edukacijom se počinje u uzrastu tri do četiri godine. Naravno, bilo koje vreme pre tinejdžerskih godina je bolje nego nikad.

 

Kako edukovati decu ?

 

Prvo i najvažnije pravilo koje treba uspostaviti je da ne sme biti droga u kući, ni u kakvom obliku. Cigarete, alkohol, marihuana, psihoaktivni lekovi i druge droge moraju biti izbačeni iz kuće, ako želite da deca pravilno razumeju ono što im želite reći. U tome treba biti:

Specifičan – objasniti razloge za uvođenje pravila o alkoholu i ostalim drogama. Diskutujte na koji će način pravila biti ispoštovana, kakva se kazna može očekivati za nepoštovanje ili kršenje pravila.

Kozistentan –  učinite pravila jasnim: objasnite deci da pravila važe za sve u svako vreme, da se odnose na svakog bez izuzetka i na svakom mestu (u vašoj kući ili van nje, u kući vaših prijatelja ili bilo gde drugde gde se deca zadese).

Razuman – ne uvodite konsekvence o kojima niste diskutovali pre nego što su pravila prekršena. Kada je prekršaj učinjen primeniti kaznu koja je bila predviđena za datu situaciju.

 

Naučite decu da se kritički odnose prema porukama koje im se nude

 

Posmatrajte šta vaša deca gledaju na televiziji ili internetu i analizirajte njihove reakcije. Nije neophodno da uvodite cenzuru, ali treba da stvorite mogućnost za diskusiju o greškama i zabludama koje se nude porukama u vezi sa drogama. Ima mnogo razloga zašto treba limitirati vreme koje deca provode pred ekranima a poruke koje govore u prilog droga su jedan od njih.

Obučite decu da razumeju tehnike koje se koriste u reklamiranju pojedinih proizvoda. Na primer:

Vezani prilaz – poruke često sugerišu da svi koriste određeni proizvod, zašto ne biste i vi.

Statusna privlačnost – implicira da samo bogati i moćni koriste određene proizvode.

Lične izjave – sagovornici od ugleda objašnjavaju svoja (uvek pozitivna) iskustva sa proizvodom.

Seksualna privlačnost – prelepe osobe koriste određeni proizvod, što implicira da i vi možete biti isto tako privlačni, ako odlučite da ga koristite.

Osećaj prijatnosti – upotreba proizvoda donosi mnoga zadovoljstava, a vaš život će biti prijatniji sa njim.

Komparacija – određeni proizvod je bolji od drugih, a poruka može biti i neistinita.

Zaplašivanje – ako ne koristite ovaj proizvod desiće vam se nešto loše.

 

Preispitajte vlastite stavove i ponašanje

 

Svaka porodica ima određena očekivanja u pogledu ponašanja svojih članova koja se definišu  pravilima koja obično odražavaju društvene norme. Porodični vrednosni sistem sprečava decu da načine pogrešan korak; deca koja ne koriste drogu čine to jer imaju jak osećaj samoosude kada prekrše očekivanja porodice. Socijalna sredina i porodica daju mladim ljudima razloge da kažu „ne“ i mogu da im pomognu da se drže svojih odluka. Porodični vrednosni sistem možete učiniti jasnim na različite načine.