Знањем против дроге: „РИЗИЧНЕ ГРУПЕ“ (20)

Пројекат „ЗНАЊЕМ ПРОТИВ ДРОГЕ“, ПОРТАЛА „ШУМАДИЈСКЕ ВЕСТИ“, суфинансиран је из буџета РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ – МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА.

(НАПОМЕНА: Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.)

 

Огромна је жеља за доказивањем, огромна је радозналост адолесцента

 

Адолесцент тек утврђује границе својих могућности. Он не зна колико далеко може да трчи, колико може да воли, колико може да подноси бол. Једна од њихових важних особина је омнипотенција. Мисле да ногу да остваре све што пожеле, да могу да надвладају све препреке. Они нису свесни да се зависност успоставља брзо и да се из ње излази веома тешко. Као што је рекао Nathaniel Emmons: „Навика је како најбољи слуга, тако и најгори господар.“ Навика  (хабитуација) се у савременој литератури сврстава у психичку (емоционалну) зависност. Психичка зависност је измењено стање организма у којем особа осећа јаку потребу за сталним узимањем дроге како би се задржао осећај доброг психичког стања и задовољства. Претежно психичку зависност узрокују кокаин, канабис и неки халуциногени. Остали (опијати, амфетамини, нека средства за смирење итд.) узрокују и психичку и физичку зависност, а самостална физичка зависност је јако ретка. Физичка зависност је резултат ћелијске адаптације на дрогу. Дрога постаје део поремећног метаболизма зависника и у случају наглог прекидања конзумације дроге долази до апстиненцијалног синдрома. Он се испољава жудњом, вегетативним синдромом и соматомоторним симптомима, а у ретким случајевима и конвулзијама и психотичним феноменима.

Толеранција на дроге је стање у које организам долази након продуженог узимања тог средства при чему је за одржање доброг функционисања потребно повећавати дозу. За средства која имају слична својства и начин деловања јавља се комбинована (укрштена) толеранција.

Ширење злоупотребе дрога може се протумачити на неколико начина. Последица је ширења и јачања међународног криминала са повећањем производње и понуде; променом квалитета живота и повећаним захтевима које модерно друштво ставља пред човека.

 

Ризичне групе

 

Злоупотреба дроге присутна је у свим добним групама, али је ипак најризичнији узраст – адолесцентно доба. „Кривци“ за то су нови начини забаве, трендови, позитивни ставови према дрогама, материјалистичка филозофија, хедонистичка оријентација према животу, поводљив адолесцентни карактер итд. Осећај инфериорности и недостатак самопоштовања, лоше социјалне прилике у породици, недостатак родитељске пажње и љубави доприносе вероватноћи да ће адолесцент посегнути за дрогама.

 

Психодинамски фактори наркоманије

 

Битан етиолошки (узрочни ) фактор у појави наркоманије су тешкоће прилагођавања које су  различито условљене. Психодинамске школе које нарочито испитују патогенетске факторе друштва који условљавају поремећаје личности, наводе да су фактори међуљудске конкуренције, вредновање слабијег и јачег, повод за стварање психичке тензије и страха као њене последице. Тај страх исцрпљује енергију личности и доводи до тешкоћа прилагођавања. Одбрана од тог страха, свесно или несвесно, уграђеног у личност, може између осталог бити и наркоманија. Према томе, гледано са психолошког становишта, наркоманија је симптом болести, а не посебан ентитет. Са социјалног становишта, ипак је треба класификовати као посебну болесну реакцију, јер су њене последице асоцијалне и специфичне. Док, нпр. велики број неуротика успева да задржи продуктивни став у друштву, наркомани у претежном броју случајева постају асоцијални, нарочито пасивношћу према дужностима које друштво поставља као нужне (школовање, посао, брак и др.). Наркоманија најчешће се јавља код социопатских личности. Код наркомана, основни оквири личности испуњени су губитком интереса за ширу и ужу околину, смањењем продуктивности, постепеним опадањем моћи адаптације.

Занимљиво је и окупљање наркомана. Они у своје групе нерадо примају особе које не уживају у опојним дрогама. Ово окупљање, према мишљењу неких аутора, не потиче само из опреза према властима, него и одатле што интерперсоналне везе наркомана имају своје посебне црте. Због њих улазак других особа угрожава хомогену климу групе.

Издвајање наркомана условљава и друштво, јер их са социолошке тачке посматрања сматра асоцијалним и мање вредним.

 

Категорије конзумената

 

Особе које узимају дрогу се условно се могу поделити у две групе: у првој се налазе тзв. „успешни конзументи“ који узимају дроге у сврху стимулације и смирења, а служе има као помоћ у трци за материјалистичким циљевима модерног друштва (каријера и зарада новца).

У другу скупину спадају они који беже од стварности јер мисле да се неспособни за живот, неуспешни и недовољно поштовани.

Подаци о броју зависника се морају узети са резервом јер се до података може доћи само посредно, преко регистрованих зависника у медицинским институцијама, преко смртних случајева изазваних предозирањем или путем регистрованих криминалних активности.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *