Potpuno ludilo aktuelnog režima

Print„Ovo više nije samo paranoja, ovo je potpuno ludilo aktuelnog režima. Vređa me to što nas smatraju tolikim budalama.“

To je, približno, tekst poruke koju sam objavio na svom tviter profilu (https://twitter.com/DejanCrn61) posle teatra koji su napravili premijer i njegovih „sedam patuljaka“ u vezi sa „napadom na državu“ i „pokušajem državnog udara“, a potom i glupiranjem sa poligrafom i, konačno, potpunim „vrhom dna“ (što bi rekao Antonije Pušić) – konferencijom za medije ministra policije koji je iza sebe postrojio robokapove, pod punom ratnom opremom.

Šta reći, a ne zaplakati? Nad sopstvenom sudbinom!

Kako tragikomično, sada, odzvanja naslov romana Miodraga Bulatovića, „Rat je bio bolji“.

Ali esencijalno pitanje glasi: ima li u tom društvu bar jedan hrabar, ili bar malo ozbiljan…, ma makar budan…, da im kaže koliko su „zastranili“?

Zar je toliko počeo da pada rejting da je vreme za najstrašnije i najsramnije metode manipulacije ovim izmoždenim narodom?

Gde je granica slepe zaljubljenosti u sebe i fotelje?

Gde je „deadline“ ovog potopa razuma i zdrave pameti?

Treba li svi građani Srbije da pređu „na onu stranu“ da bi se urazumio gospodar?

Verujem da čak ni to ne bi rešilo probleme u pojedinim glavama, pa bi se novi neprijatelji potražili u obližnjim galaksijama.

No da uozbiljim priču, znači, dogodio se sukob bivših saboraca, u kome jedna strana nije dobila svoj deo plena, pa se javno usprotivila – medijskim napadom preko svoje medijske imperije.

Tabloidi u službi režima protiv tabloida koji je istupio iz službe režima, ukrstili su rogove – u režiji režima.

Krenula je „rafalna paljba“ rečima i slikom po glavama građana Srbije.

Jedan od ciljeva te ujdurme je da nas navuku da se opredeljujemo između „Kurira“ i „Informera – Pinka“, kao navodnih suprotnosti. Zapravo, da podržimo i zaštitimo režim od strašne pretnje.

Žao mi je, „nisam odavle“ i tu nemam izbora.

Ali, krenulo je stado botova i članova, bruje društvene mreže, kucaju se saopštenja…

Brani se režim – niotkoga.

Jednostavno, napadača nema.

A ta „stvar“, do koje im je zapravo stalo, i koju paranoično brane predstavnici režima, rešava se na izborima. Tamo se osvaja ili gubi vlast. Pre ili kasnije.

Taj, kroz istoriju, teško stečeni oblik vladavine, zove se – demokratija.

Lično, nisam fan te „tvorevine“ koja obezbeđuje dominaciju većine nad pameću, ali i ne suprotstavljam se ustaljenim normama i „pravilima igre“.

Ali, moram da se izjasnim – sram vas bilo.

Stidite se zbog ponižavanja sopstvenog naroda i svoje zaostavštine pokolenjima.

 

 

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *