А видели су себе високо…

PrintРаспуштен је (ко зна који пут) Општински одбор Српске напредне странке у Смедеревској Паланци.

Догодило се то једног олујног и кишног октобарског понедељка…

„Као да је било јуче…“

Стигли су шефови из Београда и донели папир којим се досадашњи лидери Нектаријевић и Богдановић бришу са политичке мапе ове општине.

На увек.

„Зло може да траје дуго, али не може да траје вечно“, прокоментарисао сам.

А потом –  осетио сам празнину.

У новинарству, лоши су добра тема, али, „нездрави“ су за свакодневни обичан живот.

Да заиста, осећао сам се празно.

Зато што знам да су текстови објављени у „Паланачким“, „Паланачкој хроници“ и „Шумадијским вестима“ (а није занемарљив ни допринос анонимног аутора на друштвеној мрежи) већ дуго разоткривали недела ове двојице јако лоших политичара, и стварали „климу“ у јавности за овакав сценарио.

И зато што знам колико је много аргумената и времена требало да то схвате и они који су, коначно, донели одлуку да их избришу.

На крају, зато што знам колико нас је то коштало.

Годинама, а нарочито у последњих неколико месеци, био сам мета увреда, претњи, чак и напада на имовину, највероватније, у режији ове двојице, сада већ бивших, лидера паланачких Напредњака. Неколико пута до сада новинарска удружења била су приморана да реагују због тога.

Ову двојицу то није ни „дотакло“.

Пратио сам, наравно из професионалних разлога, и једног и другог, док су седели „горе“, како осионо и бахато наступају у јавности. За народног посланика, чак и његови сарадници, све време су говорили да је веома арогантан и покварен. Уз то, често, без бистре свести. О овом другом не треба ни трошити речи. Против њега се подигло све што вреди у установи у којој је на силу постављен за директора.

Неправда је што ниједан од њих, вероватно, неће одговарати за све лоше што су произвели током свог ангажмана.

Неправда је што ће Нектаријевић остати и даље народни посланик, уз све привилегије које та позиција доноси некоме ко ту дужност сагледава на његов начин.

Но, гледао сам, у прошлости, како је болело, моћнике када падну на дно, у политичку прашину…

Један је својевремено, причали су ми очевици, у кабинету председника Општине, буквално скакао по „Паланачким“ због колумне у којој је потпуно разоткривен, а убрзо потом је и смењен па смо добили принудну управу!!!

Било је тога још, али…

Мислим да ће ову двојицу болети – највише.

Већ су видели себе високо, у фотељама на врху.

А нису знали, једноставну истину, да је снага новина, заправо, у онима који их читају.

У јавности.

Аутор је обичан преписивач стварности – са више или мање талента и храбрости.

Овој двојици, заломио се један овакав, и оволико моћни читаоци.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *