TAOCI KOŠMARA 2 (Vešanjem PROTIV Vučića)

Napisati išta o postizbornom – predapokalitičnom Prljankovilu je zaista teško. Ta vetrometina, na kojoj su se sudarile zabludne ideologije, ekonomska i svaka druga devastacija ove sredine, odliv stanovništva i doseljavanje nekih drugih, apatija i letargija, grad i selo, primitivizam, koji je istrebio gospodstvenost, kao i sijaset drugih faktora, ne sluti na dobro.

No eto, dođe nam kancelar – kandidat, izabrani Predsednik.

Po prvi put u istoriji.

Ne, nije došao da se zahvali na glasovima – ni sa čim opravdanim, niti je došao da otvori neki novi pogon, koji bi uposlio makar deo nezaposlenih u najgoroj Opštini (po svim pokazateljima, a i po njemu) vaskolikog SNSbistana, već je došao da umoli sirote radnike, da se više ne vešaju PROTIV njega i udeli im neku crkavicu, da prežive do nekog drugog crnog petka. Naravno nije izdržao, a da se time ne pohvali medijima, a što će imati za posledicu, da će se na iste namučene radnike obrušiti poverioci, jer među njima nema nikoga ko već nije prezadužen do sad. Pitanje je hoće li im išta i ostati od te Vučićeve crkavice, ali bar će moći da se vešaju PROTIV njega razduženi. Neki se možda i ne razduže, a takvima tek neka je Bog u pomoći, kad im već ova milost gospodara nije bila dovoljna.

Šta tek reći o izbornim rezultatima!?

Najblaže rečeno – deprimirajuće. Kompromitovana opozicija nikako da se konsoliduje, jer im narod još nije oprostio sve ono iz prethodnog perioda, a oni autistični i nespremni da se bar pročiste, već nastavljaju sa istim ljudima i istim – autodestruktivnim putem. Gledam druge gradove i opštine, proteste, neke ljude koji u svojim sredinama imaju mnogo manje razloga da budu nezadovoljni, ali opet se bore i vidi se neki ideal, neka pozitivna energija.

Ne, kod nas toga nema.

Nema ko ni da protestuje.

Još uvek ima više onih koji bi pre protestovali protiv zlih #žutaća i #crvendaća i optuživali ih da su upropastili Opštinu, negoli protiv ovih #naPRDnjaka, koji su neSNSposobni da se izbore sa nagomilanim dugovima, komunalnim problemima, razorenom putnom i drugom infrastrukturom, a kamoli sa implozijom ambicija sopstvenih kadrova, podelama, svađama, pa i tučama, frakcijašenjem i šou programom „Ko više voli Vučića?“.

A znate li koliko ga vole?

Eto, taman da mu se popnu na leđa i da se dočepaju vlasti i ni litar vode više, ni metar trotoara ili asfalta više. Dobro, malo i da se voze opštinskim autićima, usput i namire kadrove stranačkim zapošljavanjem ili direktnim uplatama sa blokiranog opštinskog računa. Ako to nije dovoljno, tu je Helga! Centar za socijalni rad samo štancuje jednokratne socijalne pomoći za namirivanje stranačkih fanatika, a potpisuje ih ovlašćeno lice, kojem i pored skupštinske odluke Ministarstvo nije odobrilo ni ponižavajući status V.D.-a, pošto su već dva konkursa za direktora poništena. No, ima i gorih ludila i to na svim poljima; nešto jeste zatečeno, ali dosta toga je i stečeno.

Ima li nečega iza horizonta ili će nas sve ovo odvesti pravo preko istog u novu provaliju?

Iako često ponavljam svoju dosetku, da se predivna ptičurina Feniks može dići samo iz pepela, a nikako iz fekalija, u ovoj fekalnoj močvari nema ko ni vatru da zapali.

Nema te energije.

Ova taktika snishodljivog ponašanja lokalnih vlasti prema centrali, prestoničkim političarima, prema raznoraznim koordinatorima-gubernatorima i ministrima postaje, najblaže rečeno – melanholična. Čak i ako sam u nekom trenutku video neki tračak optimizma, prvenstveno zbog mladih ljudi, to se izgubilo. Kao da su i njih ubili u pojam i šutnuli u matriks kolektivne svesti „presporo, sve slabije, sve gore“ i to tako mora. Zaista više ne vidim ni svrhu. Ovi nesrećni radnici iz Goše se pobuniše, usred kampanje, pesnica u vazduh i eto – dobiše bar nešto, a lokalna vlast se ne buni, ćuti, poslušna je i ne dobija ništa!? Probajte, pitajte sugrađane: kome je bolje danas negoli pre godinu dana? Nikome, izuzimajući par partijski zaposlenih, koji opet ili ne primaju ništa, pa tuže takođe ili su srećni samo zato što su tu – negde uz vlast, pa makar i za džabe radili, jer sve je pod nekom blokadom.

I da; sve ovo nije dovoljno za protest.

Lakše je obesiti se.

Palanački izum: vešanjem PROTIV Vučića!

(Preuzeto: Ataman Zaglibljanski)