Slike Dragana Bartule u Galeriji moderne umetnosti u Smederevskoj Palanci: BLAGORODNA DUHOVNA POVESNICA

-Ono što krasi ovaj ciklus niklo je iz burnog i snažnog susreta umetnika i hilandarske duhovne gromade

 

U Galeriji moderne umetnosti Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci otvorena je izložba slika Dragana Bartule, likovnog umetnika iz  Loznice, osnivača Galerije „Mina Karadžić“ u tom gradu i člana Udruženja likovnih umetnika Srbije i Udruženja likovnih stvaralaca Šapca. Predstavljajući ga likovnoj publici Smederevske Palanke Slavenka Čišić Urošević je skrenula pažnju na njegova studijska putovanja u Makedoniji, Italiji, Švajcarskoj i Nemačkoj, ali i na njegovih preko 50 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

O stvaralaštvu Dragana Bartule govorio je vrli istoričar umetnosti Dušan Milovanović, istakavši da su njegovi prethodni slikarski ciklusi, naročito Nasleđe, Korablje i Konaci, samo uvod u njegovo veličanstveno delo. Upodobio se Dragan Bartula, dugo tragajući, putevima predačke duhovnosti, mnoštvo je u tome vrlina, ali se Milovanović zadržao samo na nekima, onim najvidljivijim.

-Čuvari i ktitori jesu oda svima što su pre nas kroz vreme prominuli i sačuvali ono, što se od svih zala uprtih u Otačastvo naše, dalo sačuvati – kazao je Milovanović.-Ktitorima na prvom mestu jer bez njih ništa postojalo ne bi, i svim  ovim generacijama skrbnika što su dalje o izgrađenim svetinjama brigu vodili. Ovde su predstavljeni, upodobljeni – kako se to starim  i lepim jezikom našim označava, kao smerni, skromni crnorisci što prinose svoje Gospodu predaju, ispunjavajući tako i zavet i dug i poslanje sopstveno.

Ovaj umetnik vodi računa o tome da se nit ktitorstva i uktitorenja održava i prolazi kroz sva vremena, do vremena našeg. Likovi njihovi u tamnoj gami, često s inkarnatima nalik onima na freskama našim  starostavnim, svedeni su gotovo na simbol, koji se na fonu fantastičnog manastira postavlja. Ambijentu u kome oni, pojedinačno ili po dvojica, pa i trojica borave znalci će prepoznati kao daleki i duboki odraz najvećih svetinja naših,  a nekako – ponajviše manastira Hilandara.

-I to je pečat i to je znak koji krasi ovaj ciklus nikao iz burnog susreta umetnika i hilandarske  duhovne gromade – podvukao je Milovanović.- Ovo delo je supstrat toga fizičkog susreta, to je ona kap, onaj dar predaka koja se iscedi iz prebogate košnice, ali samo onima koji to i zasluže. Monumentalnost, kao još jedna od osobina, sugeriše nam samo koliko je velika, koliko je snažna, koliko blagoslovena i blagorodna duhovna povesnica naša, gledana s dobre strane, a srcem rodoljuba, ovoga zaštitnika  kome je to zaista i dato.

Ova izložba nosi naziv „Ktitori i čuvari“, a trajaće do kraja marta.

D, Janojlić

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *