„Znanjem protiv bolesti zavisnosti“: IZABERI ŽIVOT (2)
(NAPOMENA: Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)
Zloupotreba droga je problem sa kojim se suočava sve veći broj porodica u našoj zemlji. Kao razlog posezanja za drogom mladi najčešće navode potrebu za dokazivanjem zrelosti, želju za očuvanjem prijateljstva sa vršnjacima koji uzimaju drogu, nespremnost za suočavanje sa problemima u školi ili odnosima sa ljudima iz užeg ili šireg okruženja, želju za postizanjem zadovoljstva…
Na ovaj ili onaj način, roditelji učestvuju u svakom od navedenih povoda. Nerazumevanje ili potcenjivanje problema („to se dešava drugima, a ne mom detetu“), nedostatkom vremena, nesnalaženjem u roditeljskoj ulozi i neodgovarajućim odnosima prema deci, roditelji stimulišu „pogrešan odgovor“ na iskušenja sredine nepripremljenog mladog čoveka, uključujući i zloupotrebu droga.
Posledice propusta u obavljanju svojih roditeljskih dužnosti snose najviše deca, ali ni roditelji neće biti pošteđeni.
Zloupotreba droga je poruka. Da li u vašoj kući živi neko kome treba pomoć i podrška da se odupre pritisku vršnjaka i vršnjaka i zloupotrebi droga ?
Da li ste svesni koliko u tome možete da pomognete svom detetu?
Da li znate kako ?
Naravno, niko ne može garantovati da vaše dete neće posegnuti za drogom i možda, postati zavisno od njih. U vezi sa tim možete da uradite dve stvari :
Prva i najbolja, da osposobite svoje dete da se odupre pritisku okoline (vršnjaka).
Druga, ako ste ovo propustili da uradite, da rano otkrijete znakove zloupotrbe i potražite pomoć stručnjaka.
Droga – greška u koracima!
Najosetljiviji period u razvoju dece je između detinjstva i punoletstva. Taj period karakteriše slobodnije kretanje i druženje sa širim krugom vršnjaka i drugih osoba. To je vreme u kome je sve veći broj mladih danas u prilici da dođe u dodir sa drogom. Da li će probati ili ne, zavisi od mnogih činilaca, kao što su sama ličnost, kulturološke odlike društvene sredine, običaji, uticaji i dr.
Porodica je jedan od najznačajnijih, ako ne i najznačajniji činilac koji može da doprinese formiranju odgovarajućeg stava u odnosu na droge kod svojih mladih članova.
Želja nam je da vam pored osnovnih informacija, pružimo i konkretne savete i korake kako da sa svojom decom razgovarate o ovoj pojavi, kako da razvijate podstičete njihovo samopouzdanje i učite ih raznim veštinama odupiranja pritisku vršnjaka.
Pružićemo vam svojevrstan vodič o tome šta i u kom uzrastu dete može i treba, od znanja i veština, da usvoji. Pomoći ćemo vam da postepeno, kroz vaspitni proces, nenametljivo plasirate odgovarajuće informacije i tehnike izgrađivanja samopouzdanja kod svoje dece.
Ukazaćemo vam na značaj saradnje sa širom društvenom zajednicom i školom u prevenciji zloupotreba droga.
Daćemo vam prikaz psihičkih i fizičkih promena kod osoba zavisnih od različitih vrsta droga, kako bi vam pomogli da prepoznate rane znake upotreba droga i da blagovremeno potražite stručnu pomoć pri lečenju vašeg deteta.
Budite svesni rizika!
Pre svega želimo da vam poručimo jednu stvar.
Da se ne lažemo, neki počnu da zloupotrebljavaju supstance zato što su čuli da im je neko rekao da će im biti lepo, da će im se poboljšati raspoloženje, da će biti hrabriji, pametniji…
Neki od njih znaju da postoji rizik da se „navuku“, rizik da ih „provale“ roditelji, dečko, devojka..
Pojedinci znaju da se vremenom menja ponašanje, izgled, zdravlje… Mada ima najviše onih koji kažu: „Nisam znao! Mislio sam da mogu da kontrolišem…“, pa čak i tada još uvek veruju da mogu da kontrolišu, a kontrola je nestala odavno!
Niko ne poznaje svoj organizam dovoljno i ne može biti siguran kako će on reagovati na neku supstancu. Efekti upotrebe prestanu da budu „prijatni“. Može se desiti da sebi uskratimo pravo na život, u nekim slučajevima čak i nakon jednog uzimanja i sva ta priča o „prijatnom“ dejstvu pada u vodu.
Ljudi kažu da je najbolje da se učimo na tuđim, a ne na svojim greškama, ali opet svi ih ponekad pravimo. Ovde nas greška može skupo koštati i svaka proba (eksperiment) nosi rizik.
Na kraju odluka je ipak na vama. Mi vam želimo da donesete pravu!
Zaštite svoje dete od droge – naučite sve što treba da znate o drogama
Prva stvar koju treba da naučite da biste bili koristan instruktor i savetnik svog deteta je da stekne neophodna znanja o drogama.
Potražite odgovarajuću literaturu, ne zaobilazite predavanja koja se bave problemom zavisnosti, pratite specijalne TV emisije, čitajte štampu, potražite savet i pomoć psihologa i psihoterapeuta. Osim opštih informacija važno je poznavati šta i kako deca koriste (koje su droge popularne među mladima, kako se koriste i sl.). Sa učenjem možete usporiti onda kada postanete sigurni da možete prepoznati stvari kao što su kokainski zamotuljci, lule za hašiš, gume za stezanje ruke, odnosno neke od najčešće korišćenih droga (marihuana, amfetamini, heroin, kokain, ekstazi…).
Kada prikupite potrebne edukativne materijale pročitajte ih zajednom sa svojim partnerom. Poruka koja će biti preneta deci biće daleko uspešnija ako roditelji raspolažu istim činjenicama (ako ste razvedeni, ovo može biti veoma važno, zato što deca koja žive sa jednim roditeljem imaju veći stepen rizika da postanu zavisni od alkohala i droga). Nesinhronizovane (neusaglašene i kontradiktorne) informacije mogu u tom slučaju stvoriti konfuziju i nesigurnost kod deteta, odnosno razviti nepoverenje u roditelje kao izvor informacija.
Prenesite svoje znanje o drogama deci
Na žalost, većina dece stiče znanja o drogama van svoje kuće. Tek jedna trećina dece informiše se o drogama od roditelja, a gotovo dve trećine od svojih prijatelja. Neki roditelji ne uspevaju da nauče svoju decu o drogama zato što zanemaruju problem smatrajući da „ima i važnijih stvari“, a drugi se plaše da će razgovor o drogama podstaći decu na eksperimentisanje. Roditelji, takođe, često veruju da se zloupotreba droga neće desiti baš njihovoj deci. Predrasude ili zablude roditelja ne smeju biti ograničenje za odgovorno obavljanje svojih uloga.
Adolescenti često posežu za drogama jer očekuju da će im one omogućiti da se osećaju dobro, ne znajući da od njihove upotrebe mogu imati neželjene posledice. Roditelji koji ne znaju određene informacije o drogama, mogu da daju pogrešne informacije (npr. „droge će ti spržiti mozak“). Neistine umanjuju kredibilitet vaspitnih intervencija roditelja.
Ako želite da vam deca veruju, morate biti iskreni, a vaše informacije tačne i precizne.
Kako ćete preneti potrebne informacije o drogama svojoj deci?
Prvo, nikada putem predavanja. Drugo, ne preko formalnih časova edukacije. Razgovarajte sa svojom decom u svakoj situaciji koja to omogućava – dok gledate TV, čitate, u kolima, za stolom dok obedujete. Ne zatrpavajte decu sa mnogo informacija odjednom. Ako imate decu različitog uzrasta, učite ih individualno prilagodivši nivo infoirmacija njihovom uzrastu.
Treće, koristite ilustracije da biste pokazali deci kako izgledaju različite droge, tako da vas lakše razumeju. Najčešće dileme kod dece stvara nedostatak odgovora na pitanje: „Zašto tako mnogo ljudi koristi drogu ako ona ne pruža zadovoljstvo?“. Treba objasniti da zadovoljstvo prouzrokovano uzimanjem droga traje veoma kratko, a nastavlja se dugotrajnim periodom propadanja i trpljenja, periodom uništavanja vlastitog zdravlja, života i porodice. Prvo uzimanje droge je stvar (pogrešnog) izbora, a svako sledeće – nužnost, „ način da se preživi“. Dilema je i šta se kupuje od dilera šećer ili otrov. Kakvo poverenje se može imati u dilere koji krše zakon da bi „pravili pare“?
Četvrto, ako vaše dete uzima drogu da bi se oslobodilo nervoze, treba da zna da je olakšanje samo privremeno. Nervoza se vraća kad prođe dejstvo droge, i kontinuirana upotreba dovodi do razvoja drugih problema koji će ga učiniti još nesrećnijim.
Peto, koristite modele – primere onih koji su već koristili drogu (javne ličnosti – muzičari, sportisti, glumci i dr.) koji su priznali da su bili zavisni i da im je droga uništila život.
Šesto, dobar prilaz može biti da deci postavljate pitanja, a ne da ih zatrpavate gotovim činjenicama. Na primer, ako inicirate priču o drogama, a vaše dete kaže: „Ne treba, znam sve o tome“, možete reagovati kontra pitanjem: „Zaista? Ispričaj mi!“. Takva diskusija će biti obostrano korisna.
Sedmo, raspitajte se o sankcijama za posedovanje, uživanje ili prodaju zabranjenih ili kontrolisanih supstanci i informišite decu o tome sa kakvim se zakonskim posledicama suočavaju oni koji koriste drogu.
Rečnik pojmova
PAS (psihoaktivna supstanca) – svaka supstanca koja po unošenju u organizam menja jednu ili više njegovih funkcija i nakon ponovljene upotrebe može dovesti do psihičke ili fizičke zavisnosti.
AKUTNA INTOKSIKACIJA (trovanje) – promenjeno stanje organizma neposredno nakon unošenja psihoaktivne supstance, pri čemu se menja svest, opažanje, osećanja, ponašanje…
ZLOUPOTREBA – korišćenje PAS koje dovodi do zavisnosti i oštećenja zdravlja, bilo telesnog ili mentalnog.
APSTENCIJALNI SINDROM – predstavnja grupu simptoma (psihičkih i fizičkih), koji se javljaju po prekidu unošenja PAS od koje je osoba zavisna. Simptomi su : nervoza, nesanica, drhtanje, hladan znoj neprijatnog mirisa, povraćanje, proliv, glavobolja, bolovi u kostima, mišićima i zglobovima…, do onih životno ugrožavajućih.
TOLERANCIJA – pojava da osobe zavisne od određenih supstanci moraju vremenom da unose sve češće tu supstancu i to u većim količinama jer prethodne, manje doze više ne daju efekat.
POLITOKSIKOMANIJA – veoma česta pojava, koja predstavlja istovremeno uzimanje više različitih PAS jer se kombinovanjem raznih supstanci, lekova i alkohola dejstva pojaćavaju pa je efekat jači.
FLEŠ BEK – posle određenog vremena (nekoliko dana, meseci ili godina) postoji mogućnost da se pojave isti osećaji i slike kao kad je supstanca bila u organizmu, ali sad bez unete supstance.