„Znanjem protiv droge“: DAJTE DETETU VIŠE SLOBODE U DONOŠENjU ODLUKA (8)

(NAPOMENA: Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

 

Primarni zadatak roditelja je da pomognu deci da sazru intelektualno, emocionalno i socijalno, da postanu samostalne i nezavisne individue. Kontrola roditelja popuštaće paralelno sa uzrastom deteta.

Ako dete ima potrebu da se deklariše kao nezavisno na jedan samouništavajući način, očigledno je da je kontrola neadekvatna. Buntovništvo je jedan od razloga zbog kojih adolescenti posežu za drogom. Ne dozvolite da svojom strogošću budete uzrok buntovništva. Da li ste u stanju da mu postepeno dajte više slobode u donošenju odluka?

Ako vašoj deci niste dozvolili da prave greške, kako onda mogu da uče na osnovu njih. Ne možete živeti život svoje dece umesto njih.

Pre ili kasnije ćete morati da ih pustite da odu ili će ona otići sama.

 

Kako prepoznati da je dete narkoman?

 

Teško. Ali, ako je dete bilo „normalno“, a onda se odjednom izmenilo, duže spava, oči su mu krvave, beži iz škole, svađa se, postaje agresivno, povlači se u sebe ili postaje ljutito, besno, to su znaci da se nešto događa.

Ako roditelji to primete, potrebno je da razgovaraju sa svojom decom. Deca u najvećem broju slučajeva u drogu ulaze iz radoznalosti ili prihvatajući zakone grupe (ako je većina iz grupe probala drogu, i oni će je probati, a ako većina nije probala, neće ni oni).

Drogu, ipak, prati taj moralistički stav da oni koji se drogiraju nisu dobri. Deca to znaju i zato, ako su počela da se drogiraju, šalju roditeljima tzv. poluvidljive poruke. Na primer, iza njih ostane rizla, malo trunčica marihuane, celofan ili staniol u koji je bila zavijena, ili ostane presečena boca, pocrnela kašičica.

Uvek nešto može da se vidi. Roditelji misle da je to slučajno, ali nije – to deca šalju poruku: „Pomozite mi!“. Narkomani nisu zapušteni, prljavi, iscepani (kako ih stereotipno zamišljamo) i teško ih je prepoznati na ulici.

 

Ko je ko?

 

PROBATORI – to su početnici koji s vremena na vreme uzimaju drogu, nikada ne stvaraju situacije da bi je uzeli, čak i kad mogu da je uzmu – ne uzimaju je uvek; ako su umorni onda malo „dunu“ da ih „podigne“. Oni nisu zavisnici. Naravno, probatorstvo ne može dugo da traje, jer droga takva kakva jeste, traži sve više i više, jer ona deluje na biohemijskom nivou.

NARKOFILI –  to su osobe koje koriste svaku situaciju u kojoj mogu da uzmu drogu. Ali, neće juriti dilere i neće stvarati sami situaciju.

ZAVISNICI – oni koji ne mogu bez droge. Ali to ne mora da bude svaki  dan, može i na tri ili pet dana. Međutim kad dođe „glad“ za drogom, oni je moraju uzeti.

 

Istine i zablude

 

Ne postoje lake i teške droge. To je najveća zabluda. To je, od strane dilera, namerno loše prevedeno soft and hard, tj.meka i čvrsta droga. Soft, tj. meka odnosi se na marihuanu, koja je meka kao duvan, a čvrsta se odnosi na heroin, koji se pakuje kao kamen, žućkasto – braonkaste boje, a posle se prerađuje, melje, dodaju mu se druge supstance.

Druga velika zabluda – Jednom narkoman, uvek narkoman. Iz toga logično proizilazi pitanje: „Pa zašto bi se lečio?“ Ali, ovde se radi o vešto presečenoj rečenici jednog američkog stručnjaka koji se bavio bolestima zavisnosti. Cela rečenica glasi: „Jednom narkoman – uvek narkoman, ako on želi da ostane narkoman i ako njegova porodica isto želi da on ostane narkoman“.