Izložba fotografija u Galeriji moderne umetnosti u Smederevskoj Palanci: SNAŽNO PLASIRANjE PORUKE

-Sibila Petenji Arbutina i Jelena Kovačević Vorgučin likovna sredstva stavljaju u funkciju promocije društvene odgovornosti sa snažnim kritičkim podtekstom

 

Zanimljiva izložba fotografija, čiji su autori Sibila Petenji Arbutina i Jelena Kovačević Vorgučin, otvorena je u Galeriji moderne umetnosti Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci. Likovnoj publici ovog grada predstavila ih je Slavenka Čišić Urošević, istoričar umetnosti, rekavši da su obe rođene u Novom Sadu, Sibila 1976., a Jelena godinu dana ranije. Obe su diplomirale na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Sibila na odseku grafike, a Jelena na smeru za fotografiju. Sibila je predavač i rukovodilac studijskog programa primenjene fotografije na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija, a Jelena docent na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom  Sadu.

Njihova  izložba u Smederevskoj Palanci je po mnogo čemu jedinstvena i osobena, kako po problemu koji tretira, tako i po načinu direktnog i snažnog plasiranja poruke. Dve autorke okupljene oko jedne teme, fotografskim snimcima predstavljaju en face lica dece tokom  gledanja televizije. Minimalistički pristup, ističe poražavajuću istinu: izrazi dečjih lica i njihovi pogledi su odsutni, prazni, zatupljeni i gledaju kroz fotografa.

-Suštinska poruka postavke je skretanje pažnje na uticaj medija na sve nas, a naročito na našu budućnost – predočava Ana Rakić, istoričar umetnosti.- Internet kao medij je sveprisutan u našem  društvu i u tolikoj meri da se ni jedan tekst, niti istraživanje ne realizuje pre pokušaja da se istraže informacije dostupne u javnom domenu.  Zahvaljujući tehnološkom i digitalnom napretku u postmodernoj eri, dostupnost informacija i lakoća komunikacije omogućena je svima. Ipak, neumerenost u razmeni podataka, često može imati pogubne efekte po prosečnog konzumenta i uticati na svest i zdravlje čoveka.

Autorke izloženih fotografija kažu da je njihov cilj da projektom Mind TV ukažu na potrebu medijskog opismenjavanja roditelja i nateraju ih da razmišljaju o postojanju TV kao medija koji može da u razvoju dece ostavi snažne posledice ukoliko se ne konzumira kontrolisano. One fotografsku sliku koriste kao sredstvo u neposrednom prenošenju poruke i uspostavljanja dijaloga. Deca, kao motiv na izloženim fotografijama, u stvari su posrednici između umetnika i publike. Krupnim kadrom lica snimljenog en face u fokus interesovanja stavljen je zamrznuti izraz dečjeg lica. Na taj način pokazuje se  hipnotički efekat koji televizijski program vrši na dete, kao potpunu odsutnost iz realnosti.

Autorke ove izložbe pronašle su način da u svom domenu rada pošalju upečatljivu vizuelnu poruku, koja potresa posmatrača, kritikuje društvo i nagoni na razmišljanje radikalnije i  direktnije od pisanog rada, razgovora ili emisije.

-Dečiji likovi na fotografijama imaju odsutan izraz, dok je njihova pažnja nepodeljeno usmerena na radnju na ekranu – zapaža Ana Rakić.-Ne pružajući publici podatak o tome o kom se programu radi, ističe se jasan stav obe autorke da nam prikazani izraz dečjeg lica šalje poruku da to,zapravo, uopšte nije relevantno: u svakom slučaju, dete, gledajući TV, pasivno konzumira svaki sadržaj, odvojeno je od realnosti i svo vreme koje provede u tom stanju ono manje razmišlja, zaključuje, uči, kreće se – ne radi ništa od onog što detetu čini dobro i što povoljno utiče na njegov razvoj. Ako se ima u vidu da nam mnoga dece pred ekranom provode do četiri i po časa dnevno,  što čini oko 40 procenata vremena koje provode u budnom stanju, a da televiziju u proseku bebe počinju da gledaju sa oko četiri meseca starosti, jasna je potreba da  se široj publici ukaže na važnost medijske pismenosti odraslih, bolje socijalizacije dece i sveukupnog zdravijeg stila života najmlađih.

Koristeći se hiperrealističkom fotografijom u minimalističkoj koncepciji Sibila Petenji Arbutina i Jelena Kovačević Vorgučin likovna sredstva stavljaju u službu promocije društvene odgovornosti sa snažnim kritičkim podtekstom. One na ovaj osoben način dižu svoj glas protiv kiča, neukusa, površnsti i nekritičkog mišljenja, upozoravajući na opasnost kulturne krize savremenog trenutka.

D. Janojlić