Kratak osvrt na istoriju Palanačke gimnazije
Palanka i okolina imaju razvijenu prosvetnu tradiciju. Postoje podaci da je još za vreme austrijske okupacije, tridesetih godina 18. veka, postojala škola u gradu. Za razvoj prosvete u Palanci, svakako je bila značajna i škola u selu Krnjevu, koja će u drugoj polovini 18. veka okupljati decu Smedereva i Palanke. Prva škola sa programom u Palanci započela je sa radom dvadesetih godina 19. veka. Bez obzira na pokušaje da se podigne nivo obrazovanja, pre Prvog svetskog rata, grad na Jasenici ostaje bez Gimnazije.
Razdoblje posle 1918. godine i stvaranje Kraljevine SHS doneće Palanci velike promene. Pokušaće se sa otvaranjem škole koja će omogućiti deci nastavak školovanja u mestu stanovanja. Posle inicijative građana i konferencije, avgusta 1919. godine, Ukazom kralja Aleksandra od 30. oktobra iste godine a na predlog tadašnjeg ministra prosvete Pavla Marinkovića, otvorena je Palanačka Privatna (niža) četvororazredna Gimnazija. Prva graja učenika začula se januara 1920. godine.
Prekretnica u razvoju škole desila se 1925. jer je Privatna Gimnazija prerasla u državnu, te više njen rad nije zavisio od dobrovoljnog priloga građana ili školarina učenika. Zahvaljujući sredstvima koja su bila prikupljena u ovom periodu, počela je gradnja zgrade škole, koja je završena 1929. godine. Bila je to
Jedna od najlepših zgrada tadašnje Palanke. U školu su išli učenici iz Jaseničkog, Oplenovačkog, Mladenovačkog, Lepeničkog i Oraškog sreza. Školske 1938/39. godine, škola će konačno imati svih osam razreda iz koje će izaći maturanti koji će položiti prvi viši tečajni ispit, odnosno ispit zrelosti.
Tokom Drugog svetskog rata, Gimnazija je delila sudbinu države. U njoj je, na početku i kraju ratovanja, bila smeštena bolnica, zatim, u jednom periodu, i kasarna, a škola je bila razmeštena po objektima (kafanama i privatnim kućama) u Palanci – ali nije prekidala rad.
Po oslobođenju, Gimnazija radi pod nazivom Potpuna mešovita Gimnazija u Palanci Smederevskoj, u izuzetno teškim ekonomskim uslovima, jer se “učenici mole da od kuća donose stolice”. Vremenom, Gimnazija će postati, kao i u prethodnim periodima, ne samo ustanova koja ima vaspitno-obrazovni, već i kulturni značaj, jer su profesori, koji su dolazili da rade u njoj, a neki i ostajali (kao što su bili Rusi u periodu između dva rata, a zatim i iz drugih krajeva zemlje), menjali duh grada u koji su došli.
Škola će promeniti naziv u: Gimnazija “Sveta Đorđević”, po imenu bivšeg učenika koji je poginuo u Drugom svetskom ratu. Zatim će postati Obrazovni centar za usmereno obrazovanje, da bi ponovo postala klasična gimnazija sa prirodno-matematičkim i društveno -jezičkim smerom.
Ušavši u desetu deceniju svog postojanja, Palanačka Gimnazija je prošla kroz mnoge periode iskušenja, ratnih sukoba, promene političkog sistema, ali je uvek imala svetle trenutke zahvaljujući pre svega, generacijama mladih, koji su u kasnijim periodima života postajali inženjeri, lekari, pravnici, službenici, profesori u nekoj drugoj ili svojoj školi, magistri i doktori nauka, ali je nikad nisu zaboravili.
Autor: Aleksandar Saša Jelić