Zlatni Prag

Kao jedan od najstarijih, najvećih i najlepših gradova u srednjoj Evropi, koji je posteđen od razaranja u Drugom svetskom ratu, Prag je danas prvorazredno turističko odredište. Nalazi se na reci Vltavi u srcu Evrope, podjednako udaljen od svih njenih granica i ima oko 1,2 miliona stanovnika. Prag spada u najočuvanije velike gradove Evrope, pa je danas njegovo prostrano istorijsko jezgro pod zaštitom UNESKO-a koji ga je uvrstio u spisak Svetske kulturne baštine. Grad je zbog svog bogatstva poznat i pod nadimkom Zlatni Prag. Zgrade koje danas vidite u Pragu uglavnom su bile takve i pre rata. Naime, objašnjenje leži u Hitlerovoj velikoj ljubavi prema ovom gradu i nameri da postane kulturna i umetnička prestonica Evrope. Svaka, ali baš svaka zgrada je lepota za sebe, sa fasadom punom skulptura i ornamenata. Stari, ujedno i najinteresantniji deo grada je ogroman. Tu su Staro Mesto i Mala strana koje deli reka Vltava a spaja nezaboravni Karlov most. Sa mosta se pruža pogled na reku i okolna brda među kojima je najromantičniji svakako pogled na Hradčane, koji dominiraju siluetom grada.

Najpoznatiji motiv Praga je svakako Karlov most koji spada zasigurno među najlepše mostove koje sam ikad videla a sigurna sam da biste i vi bili istog mišljenja. Dug je 516 m i blizu 10 m širok, obezbeđen sa tri tornja i ukrašen sa 30 statua podignutih oko 1700. godine od kojih je većina u međuvremenu premeštena u Nacionalni muzej i zamenjena kopijama. Tokom noći Karlov most je mirno mesto, ali se tokom dana menja u veoma živu atrakciju sa brojnim slikarima, trgovcima, muzičarima i turistima. Postoji legenda koja kaže da su hiljade jaja dodate u malter kojim su povezivani kameni blokovi kako bi se kameni most ojačao protiv poplava. Iako legenda ne može biti potvrđena, moderni laboratorijski testovi potvrdili su prisustvo organskih materija a cvrstoća maltera morala se savladati eksplozivom. Druga legenda kaže da par koji se poljubi ispod velikog luka Karlovog mosta ostaje zauvek zajedno pa zato pre puta u češku prestonicu dobro razmislite da li je osoba pored vas ona prava. Ako ništa drugo, zamislite bar želju dok ste na mostu i dotaknite pritom statuu Svetog Jovana Nepomuka, kažu da će se ostvariti.

Astronomski časovnik je verovatno drugi najpoznatiji simbol grada. Svaki puni sat gomile ljudi čekaju da vide figurice dvanaest apostola koje se smenjuju. Ovaj sat ne čine samo figurice apostola, nego i astronomska nauka. Sat pokazuje godine, mesece, dane i sate, zatim izlazak i zalazak Sunca kao i Meseca, zodijačku konstelaciju i pojedine glavne planete. Trebaće vam malo više vremena da rastumačite šta je šta na njemu – ja još nisam. Prema lokalnoj legendi, grad će zadesiti velika nesreća ukoliko se sat zapusti pa se zato stalno održava u dobrom stanju. Za vreme Drugog svetskog rata je bio gotovo potpuno uništen ali su zahvaljujući herojskim naporima građana Praga najvažniji delovi sata sačuvani.

Druge najznačajnije znamenitosti grada su Stari grad, Staromjetske namesti (Starogradski trg), Vaclavske namjesti (Trg Sv. Vaclava – glavni trg i ulica) i Praški hrad (Hradčani) gde se između ostalog nalaze Praški dvorac i Katedrala Sv. Vida. S obzirom da ovo nije turistički vodič već više subjektivan doživljaj viđenog, navešću samo još ovu zanimljivost vezanu za glavne znamenitosti – Praški dvorac je najveći dvorac na svetu, površine 7,28 hektara sa okruženjem, i kao takav nalazi se u Ginisovoj knjizi rekorda.

Pored mnoštva drugih za-svakog-po-nešto atrakcija, moj lični izbor bi svakako bio i Muzej Franca Kafke, neponovljivog i jedinstvenog autora, kao i Lenonov zid, simbol praške hipi zajednice. Na zidu su se prvobitno pojavljivali grafiti koji su podržavali Lenona i slobodan način života a zatim i antikomunistički orijentisane parole zbog kojih je režim svojevremeno bio jako zabrinut i pokušavao da na svaki način zaustavi svako novo pisanje poruka na zidu.

Prag je pored Kafke imao mnogo slavnih stanovnika, npr. poznatog slikara Alfonsa Muhu i čuvene kompozitore Bedriha Smetanu i Antonjina Dvoržaka. Svako od njih ima svoj muzej i svoj deo u gradu. U Pragu postoje i mnogi drugi interesantni muzeji kojima se drugi gradovi ne mogu pohvaliti: muzej komunizma, voštanih figura, čokolade, tramvaja, torture, krovova i dimnjaka (!). Jedan ceo dan je potrebno odvojiti za posetu jednom od najvećih i najboljih zooloških vrtova na svetu, ali pre toga ne budite lenji i kupite kartu za metro iako je isti udaljen samo par stanica od centra – kazne su astronomske, provereno! 

Ako se nađete prvi put u Češkoj, zemlji piva i kristala, preporuka je naravno da prošetate (u ovom slučaju u potpunosti kaldrmisanim) centrom grada, napravite par lepih fotografija, a posle duge šetnje svratite u jednu od brojnih pivnica i/ili lokalnih restorana gde mnogobrojni češki specijaliteti čekaju na vas da ih probate. Tradicionalna češka kuhinja noćna je mora za vegeterijance – meso posluženo sa vrlo kaloričnim knedlama propraćeno velikim količinama piva. Ipak, ili baš zbog toga, češka kuhinja je ukusnija od sličnih jela susednih zemalja. Česi imaju puno sličnih recepata kao Poljaci, Mađari i Nemci ali češki gulaš je, ukoliko vam ga posluže na tradicionalan način u izdubljenom belom hlebu, neprikosnoven. Najpoznatiji češki specijaliteti još su praška kolenica, knedličke i jedno od omiljenih jela bivšeg predsednika Vaclava Havela „svičkova“ govedina, odnosno odresci pečene govedine u slatkom kremastom umaku preliveni pavlakom i brusnicama. Čuvena praška kolenica se inače priprema u tamnom pivu kako bi se dodao slatki ukus njenoj koži što se vrlo uspešno kombinuje sa hladnim pivom.

Kad smo već kod piva, da li ste znali da su Česi najveći evropski pivari? Većina ljudi zapravo misli da su Nemci najveći proizvođaci piva u Evropi ali to nije istina. Česi imaju najviše registrovanih piva (preko 2.000 vrsta) pa zato mnogi kažu da Česka nema more, ali ima more piva. Najpoznatija su Staropramen, Pilsner urguel, Budvar, Kozel, Krušovice, Velvet, Gambrinus, Bernard, Herold i druga. Ako  idete na izlet do Karlovih Vari obavezno napravite pauzu kod pivare Krušovice jer tu možete da kupite pivo po jako povoljnoj ceni. Takođe se mogu pohvaliti i da su najveće evropske pivopije – svaki Čeh godišnje popije skoro 160 litara piva, tj. dnevno barem jedno malo točeno. Jer češko pivo ne samo da je odlično već je i jeftino, pola litra piva je jeftinije od čaše gaziranog soka ili kafe. (I inače je češka prestonica odličan izbor za srpski džep s obzirom da je dosta jeftinija u odnosu na druge velike evropske gradove, cene su na mnogim mestima niže nego u Beogradu, potpisujem.)

Tako da ne morate da brinete da li ćete u Pragu naići na pivnice, njih imate na svakom koraku 