Језеро Кудреч (1)

Језеро Кудреч налази се у Смедеревској Паланци на свега је двадесетак минута хода од центра града, тачније неких 2.5км. Смештено је у простору где су се некада налазиле баште и бунари које је покрило вештачко језеро. Састоји се из практично два језера – Кудреча И, који је већи и Кудреча ИИ или “горјег Кудреча” који је мањи. Дубина великог језера је око 15 метара а дужине је 1200м са највећом ширином од 110м. Састоји се из две бране, прве, која је ближа граду и на којој се налази хотел “Језеро” и бране између великог и мањег, горњег језера, чије су обале нешто неуређеније и које је ушушкано између шума и околних брдашаца. Својим дужим странама смештено је у простору између пута за место Крњево, од кога је удаљено 5 километара и Шулејићеве улице, најдуже улице у граду, која га спаја са самим центром.

Језеро Кудреч је добило име по легенди, у којој је некада давно, дубоко у шуми, постојала црква за коју су Турци чули али никако нису могли да је пронађу. Уз све покушаје то им никако није полазило за руком све док неки сиромах, једног дана, није уз чашицу одао положај богомоље у којој се кришом сакупљао народ. Након неколико дана, пошто су у подручју садашњег језера Кудреч, у шуми иза горњег језера, нашли цркву у којој су се окупљали верници, на месту које им је тај човек одао и порушили је до темеља, тај несретни човек је полудео и ишао варошицом вичући на сав глас – “КУД РЕЧЕ! КУД РЕЧЕ” и тако је ово језеро добило назив Кудреч.

На самом језеру Кудреч не постоји никаква маркирана стаза и само језеро је доста лоше, заправо никако, обележено из правца града, што је детаљ који ће се, надам се у скоријој будућности променити! На прилазу из града, налази се неколико ресторана и делимично уређени простор градског купалишта са трибинама. Та страна језера је нешто питомија и могуће је шетати обалом уз само језеро скоро целом његовом дужином. Друга страна је шумовитија и узани кружни пут кроз шуму и преко ливада води на другу страну до хотела “Језеро”. Цела шетња није захтевна ни дуга али је окружење у коме се налази језеро прелепо, са пропланцима и косама изнад језера пружа могућност за озбиљну пешачку туру од неколико километара.

Са бране, на којој се налази ловачко одмориште, према горњем језеру, прелази се у нешто неуређенији део те кроз растиње, уз обод шуме и преко ливада постоји могућност проласка скроз на другу страну горњег језера а даље, земљаним путем према домаћинствима која су смештена у багремовим шумама, на неколико десетина минута хода. До самог горњег језера је могуће доћи краћим испустима са “главног” прилаза, стазе, коју никако не можемо назвати путам. Цео крај је богат вегетацијом и рај је за оне који воле да беру шипурак, купине или воле да време проводе поред воде и да се пењу по околним брдима са којих се пружа предиван поглед на супротну страну језера према Крњеву или према Паланци. У шумама се налазе и дивље животиње те није реткост налетети на пар срна или фазане уз практично саму обалу језера на којој су пецароши поставили свој прибор. Горње језеро се предвиђа за узгој рибе и порибљавање језера и водотокова. На великом језеру вода је богата рибом и најчешће се лове бела риба, шаран, сом, клен. У језеру живе и речни ракови што говори у прилог чистоће воде!

У непосредној близини Кудречког језера, са друге стране пута ка Крњеву, иде се ка Паланачкој шуми – Микуљи у којој су чланови ПД Јасеница, локалног планинарског клуба, који сваке године организује све посећенију “Јасеничку трансверзалу”, маркирали стазу прошле године. У оквиру компактног шумског комплекса Микуље, налазе се и планинарско извиђачки дом као и старији ресторан али је, на велику жалост, видна небрига према овим објектима. Посебно су оштећени објекти у оквиру некадашњег смештајног комплекса у самој шуми око ресторана “Јелен” у којима је избио пожар током деведесетих. Шума Микуља, уздигнута од остатка града, богата је гљивама, густа је букова шума са зимзеленим растињем на самом улазу у подручју око дома и заједно са комплексом језера чини лепу целину у оквиру које Паланка има изузетно велики туристички потенцијал! У ту сврху је, пре неколико година, израђен и план детаљне регулације језера Кудреч који предвиђа значајне садржаје који би употпунили овај изузетан предео на само осамдесет километара од Београда.

Поред чињенице да се у Паланци налази Паланачки кисељак, који је званично проглашен за бању 1996. а лековитост његове воде је потврђена још у XИX веку у Бечу, уз тврдњу да је та вода међу три најбоље у Европи због присуства природног Селена, који се као такав ретко налази у минералним водама, поред ближег окружења, околних места – Водица, Церовца, Баничине, манастира Копорин и манастира Покајница у Великој Плани, организацији “Јасеничке трансверзале” која иде кроз један део Радовањских брда, од Вишевца, места рођења Карађорђа, преко “Обешењака” највише тачке општине са које се пружа јако леп поглед према Руднику, Венчацу, Букуљи, Авали и Космају, језеро Кудреч представља озбиљну тачку за миран излет у паузи између два “јака пењања” и крај који свакако треба посетити и повезати га са неком од наведених дестинација. Са друге стране, овај богати воћарски крај, познат је све више и по одличним и висококвалитетним винима винских кућа из Крњева – Радовановић, Тополе, која је 40 км од Паланке, Александровић, краљевским подрумима, новијим винима подрума Маџић из Селевца као и многим другим озбиљним произвођачима воћа, сира и млечних производа.

Сва лепота овде лежи заправо у лаганим шетњама природом, паузама и упознавању са људима који овде живе, са историјском слојевитошћу, са културом и у том истраживању и упознавању, човек се зачуди када схвати да је једна од најозбиљнијих колекција модерног Југословенског сликарства заправо у Паланачком музејском депоу! Тек тада схватиш да је заправо та СЛОЈЕВИТОСТ битна за упознавање простора, био он градски или какав други. Изнад горњег Кудреча налазе се Пешички извор, дубље у шуми и Кудречки поток. Излазе из “ћошкова” клинасте форме језера као нерватуре, негде према оној цркви из легенде. Можда је треба потражити и проверити ту причу. Свакако треба маркирати стазу за коју треба два ипо сата лепог хода! Свакако треба, у Данима чистих планина, проћи ободом језера, организовати се и почистити простор уз језеро, обележити ознакама позицију језера из центра града, нацртати таблу са легендом, сачувати то место изузетних карактеристика са којима, мало који град у Србији може да се похвали а од кога сви становници који овде живе као и људи који га посећују, могу имати велику корист и задовољство.