Паланачки кисељак (2)
Широј јавности Смедеревска Паланка је најпознатија по минералној води Карађорђе, која се производи на изворишту Паланачки кисељак.
Само неколико стотина метара од реке Јасенице налази се непресушни извор минералне воде, која ће постати познат широм бивше Југославије и постати најпознатији паланачки производ.
Паланачки кисељак, како се извориште зове, налази се на земљишту површине пет хектара, које je с једне стране „стиснуто“ Јасеницом, са друге фабриком Гоша, градом, војном касарном и железничком пругом.
Стручњаци су израчунали да се ово паланачко и српско водено благо налази на само 103 метра висине изнад мора.
Сачувани трагови говоре да су овај извор миниреалне воде користили још Римљани.
Први сачувани писани помен бање за који се зна је путопис чувеног турског путописца Елвије Челебије, сачињен 1719. године. У њему се извориште описује као „озидана бања са лековитом водом“.
А да је вода лековита потврдили су и најпознатији биохемијски стручњаци у Бечу, који су воду тестирали 1834. године. Вода је у царски град послата у јуну те године а четири месеца касније стигли су резултати чија је суштина да је вода – изразито лековита. Иницијатор слања воде на испитивање био је књаз Милош, који је, иако неписмен, настојао да колико-толико модернизује Србију и учини је привлачном за европске посетиоце, између осталог и великим интересовањем за српске лековите воде. Слао је узорке на испитивања и тамо где су она дала добре резултате наређивао градњу бања и купалишта.
Иначе, то испитивање паланачке и још неких српских вода у Бечу било је прво званично испитивање вода из Србије у иностранству.
Бања посебно постаје популарна 1851. године након што је о њој објављена једна публикација чији је аутор доктор Линдермајер. У то време, вода је најчешће коришћена за лечење болести дигестивног тракта.
Паланачку воду стручњаци сврставају у категорију натријум-хидрокарбонатних, угљено-киселих хипотерми и хипертерми. Најнижа температура на природном изворишту јој је 12-13 а на изворима на које је доведена са дубине од неколико стотина метара сеже и до 56 степени.
Данас је сматрају једном од најлековитијих вода у Европи. Да је то тако показују и признања освојена на такмичењима-сајмовима у Лондону и Торину.
Користи се за пиће и купање. Откако је кренуло њено флаширање остављен је један извор са чесмом на којој грађани, ко год хоће и како хоће, могу да сипају воду. Што они масовно чине. Наравно, највише Паланчани и комшије Плањани.
Након што су још нека испитивања, после оног бечког, потврдила висок квалитет воде на паланачком изворишту, Држава Србија је приступила уређењу Паланачког кисељака као лечилишта. Било је то 1896. године.
Иначе, Паланка и бања су лако доступне потенцијалним корисницима. Налазе се само 80 километара од Београда, са којим их повезује железничка пруга и оближњи аутопут Београд-Ниш.
Откривена су и искоришћена четири извора минералне воде у Бањи Паланачки кисељак. Најпознатији извор носи име „Марко Леко“ по чувеном хемичару, ректору Велике школе, председнику Црвеног крста, академику Марку Т. Леку. Он је 1895. године стручно проучавао квалитет ових вода, стога су у његову славу именовали један од извора. Вода што извире са извора „Марко Леко“ користи се у лековите сврхе и пијењем и купањем – каде бањског купатила њоме се пуне.
Издашност овог извора је 5-10 литара у минуту. Паланачку воду одликује велики проценат слободне угљене киселине, алкалних метала, магензијума и калцијума… због таквог састава утврђено је да изузетно погодује многим болестима попут дијабетеса, болести јетре, желуца, жучних канала, осталих обољења дигестивног тракта, и упала мокраћних путева…
Међутим, 70-их година прошлог века приликом бушења у потрази за нафтом откривено је још једно извориште на великој дубини од преко 900 метара. Ова изразито квалитетна вода на тој дубини кључа, али на месту где извире/избија из земље даје температуру од 56°Ц што је чини термоминералном водом. То је постао нови прирудни ресурс овог подручја.
Иначе, извори и бања се налазе у парку који Паланчани воле да посећују.
Related