Na rođendanu čika-Raje Popovića u Sinodolici: KAD U SELU CVETA JORGOVAN

-Slavlje uveličala revija starih, zaboravljenih pesama iz repertoara narodnog muzičara  Buce Peruške

 

Starog Raju Popovića baš je poslužilo vreme; ni previše sunca ni odviše oblaka. Sve je bilo kao naručeno: procvetao jorgovan, zašarenio se šeboj. I bagrem kraj njegovog dvorišta ozeleneo, zabeleo se i po neki cvet zove.  Proleće „zevnulo“, pčele poranile u „berbu“ meda. Lete od cveta do cveta, zuje u mirisu divlje kamilice i žutog maslačka.

Pred čika-Rajinom kućom postavljeni stolovi. Malo dalje, u dvorištu, cvrči roštilj. Do puta, kraj otvorene kapije,  okreće se prase na ražnju. Sve je u znaku lepog događaja – rođendana čestitog stanarine.

Navršio je 91. i ušao u 92. godinu života. Na rođendan  je pozvao rođake i prijatelje. I Bucu Perušku, nekadašnjeg komšiju. Da razvuče „dalapu“ i razveseli društvo. Seo je na čelo stola. Odatle ima najbolji vidik: ko ulazi i ko izlazi iz dvorišta.

Goste lično sačekuje na kapiji. I kako ko naiđe, Buca ponovo  svira „doček“. A onda  čika Raja svakoj  zvanici određuje mesto za stolom. Smireno prima čestitke i nazdravlja. S vremena na  vreme pogleda na ručni sat. A kad je otkucalo podne, šefu „parade“ Mirku Krnjevcu, daje znak da svečani ručak može početi.

Širi se miris vrućeg roštilja, zveckaju čaše. Harmonikaš Buca  peva stare, zaboravljene narodne pesme. „U mom selu cveta jorgovan“… razleže se  slavujski glas  muzičara rođenog u Sinodolici,  nedaleko od čika-Rajine kuće.

„Bože, kako je  lepa ova  pesma“ – oduševljava se gošća za rođendanskim stolom. Pesma pesmu smenjuje, sve bolja od bolje. „Govori“ Bucina „dalapa“, meša se miris procvetalog  jorgovana i pečenja. Uskoro će se zažuteti i medonosna lipa kraj puta. Buca peva: „Hvalila se lipa kod bagrema“… Ne zna se šta je lepše: tekst ili  melodija.

Slavljenik i sam po nekad uhvati ritam. Peva i  podiže ruke, kao da želi reći: „Bože, nek si mi bar ovo dobro dao“. Ponekad se nasmeje,  zadovoljan što se baš njemu  ovo dešava. Buca golica harmoniku,  „vadi iz naftalina“ pesme koje su izdržale sito vremena.

Mirkova supruga Mira iznosi rođendansku tortu. „Danas nam je divan dan, divan dan“…čuje se svečana pesma. Čika-Raja  gasi sveće u obliku broja njegovih godina. Gosti mu, svi od reda, čestitaju. Iskreno i s neskrivenim željama da dočeka stotu. A  onda opet harmonika i pesma. Mnoge su iz mladosti vremešnog slavljenika.

U jednom trenutku gosti su se uhvatili u kolo. Da doživljaj bude potpun. A onda, kad je aprilsko sunce obojilo zapad, svaki je hitao svom domu. U svojoj kući, na periferiji Goloboka, ostao je čika-Raja. Sam, da sabere utiske.

Onima što su se s njim rastali sa željom da ih i idućeg aprila okupi na istom mestu, dugo je u ušima odzvanjala pesma Buce Peruške: „U mom selu cveta jorgovan“.

D. Janojlić