Друштво

Паланчанин Миодраг Матејић одлучио да обелодани своју идеју о енергији вертикалног ветра: ЦУГ ЗА ЕКОЛОШКИ ЧИСТУ СТРУЈУ

-Миодраг тражи донатора за презентацију своје идеје

 

Нашу редакцију, у намери да обелодани своју идеју, посетио је још један упорни трагач за обновљивим изворима енергије. Реч је о нашем суграђанину Миодрагу Матејићу. Он је већ неколико година опседнут енергијом вертикалног ветра. Са занимљивом причом за новине, приложио је и своју понуду једној фирми да направи презентацију његове замисли. Његова идеја, уверен је, у време глобалне заинтересованости за чисте изворе енергије, нуди нове могућности добијања „струје на ветар“.

-Овде је реч о систему који користи природне услове  да изазове вертикални ветар, односно цуг – вели Матејић.- Тај ветар је снажан и са много више енергије од других у природи. До њега се долази тако што се у изабрано брдо пробију два тунела – хоризонтални и вертикални. Бушење вертикалног тунела стартује са највише тачке и спаја се са хоризонталном бушотином у унутрашњости брда или планине. Иначе, хоризонтални тунел креће из самог подножја и то са најстрмије стране брда.

Тако је замислио овај трагач за обновљивим изворима енергије. Своју идеју илуструје овим подацима. Наиме, ако је брдо високо 500 метара и  хоризонталним тунелом се ушло са 150 метара надморске висине, дужина вертикалног тунела, према његовој математици, износила би 350 метара.

-Овде треба имати у виду да попречни пресек хоризонталног мора бити значајно већи од попречног пресека вертикалног тунела – објашњава Матејић.- Колико су габарити овог система већи, толико је вертикални ветар јачи и стално ће бити присутан на врху брда. Зато је одабир локације, за овако нешто погодног узвишења, врло важан. Идеална локација, поред стрмине брда, треба да буде и његова идеална осунчаност.

Миодраг Матејић своју идеју  о добијању струје из вертикалног ветра, шири и надограђује замишљеном могућности  да се једним ударцем „убију две муве“. Он сматра да се на месту спајања хоризонталног и вертикалног тунела, с обзиром да Смедеревска Паланка са околином лежи на великом геотермалном језеру, лако може догодити да се наиђе на  топлу  воду. У томе види шансу да се направи локални топловод.

По његовој замисли, вертикални тунел могао би бити округлог или квадратног облика, у зависности за коју би се, како наглашава, елису определио заинтересовани инвеститор, односно градитељ. Уз ово тврди да има  реалне основне претпоставке за обе варијанте облика тунелског окна и неопходна пратећа решења за комплетну реализацију замишљеног система. Суштина је, каже, у томе да се хоризонтални ветар производи „по жељи човека“.

Матејић скреће пажњу и  на еколошку страну његове идеје. Напомиње да је овим што је смислио човекова околина више него заштићена. С те стране, подвлачи, његов пројекат завређује десет еколошких звездица. Смедеревска Паланка, по његовој оцени, нема баш погодно брдо за „производњу“ вертикалног ветра. Склон је да за тако нешто кандидује Висак, брдо недалеко од Раче Крагујевачке. Допушта да би претходно требало утврдити битне параметре.

-Дуго већ траје моје размишљање о томе – напомиње Матејић.- Свестан сам и тога да улагање не би било мало, као што и знам да би се исплатило. Мени се та идеја јавила давно, а кристализовала у време спашавања чилеанских рудара. Они су, да подсетим, били затрпани на дубини од 600 метара. Спасиоци су за један дан успели да пробуше вертикални отвор да би рударима обезбедили ваздух. Касније су га прошири и кроз њега на површину извлачили једног по једног рудара.

Миодраг Матејић је незапослени бравар. Вели да је раније радио по Европи, а пре тога неколико година у „Гоши“. Догурао је до шездесете године живота. Идеју о добијању струје помоћу вертикалног ветра је дуго носио у себи и чувао. Признаје да ни сам не зна како да је заштити као интелектуалну својину. А да би некога заинтересовао за њу, покушао је да нађе донатора за презентацију. С обзиром да га још није нашао, одлучио је да је обелодани преко средстава јавног информисања.

-Нек људи размишљају о томе, па ћу видети шта ће у будућности бити – завршава ову причу Миодраг Матејић.

Д. Ј.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.