Palančanin Miodrag Matejić odlučio da obelodani svoju ideju o energiji vertikalnog vetra: CUG ZA EKOLOŠKI ČISTU STRUJU
-Miodrag traži donatora za prezentaciju svoje ideje
Našu redakciju, u nameri da obelodani svoju ideju, posetio je još jedan uporni tragač za obnovljivim izvorima energije. Reč je o našem sugrađaninu Miodragu Matejiću. On je već nekoliko godina opsednut energijom vertikalnog vetra. Sa zanimljivom pričom za novine, priložio je i svoju ponudu jednoj firmi da napravi prezentaciju njegove zamisli. Njegova ideja, uveren je, u vreme globalne zainteresovanosti za čiste izvore energije, nudi nove mogućnosti dobijanja „struje na vetar“.
-Ovde je reč o sistemu koji koristi prirodne uslove da izazove vertikalni vetar, odnosno cug – veli Matejić.- Taj vetar je snažan i sa mnogo više energije od drugih u prirodi. Do njega se dolazi tako što se u izabrano brdo probiju dva tunela – horizontalni i vertikalni. Bušenje vertikalnog tunela startuje sa najviše tačke i spaja se sa horizontalnom bušotinom u unutrašnjosti brda ili planine. Inače, horizontalni tunel kreće iz samog podnožja i to sa najstrmije strane brda.
Tako je zamislio ovaj tragač za obnovljivim izvorima energije. Svoju ideju ilustruje ovim podacima. Naime, ako je brdo visoko 500 metara i horizontalnim tunelom se ušlo sa 150 metara nadmorske visine, dužina vertikalnog tunela, prema njegovoj matematici, iznosila bi 350 metara.
-Ovde treba imati u vidu da poprečni presek horizontalnog mora biti značajno veći od poprečnog preseka vertikalnog tunela – objašnjava Matejić.- Koliko su gabariti ovog sistema veći, toliko je vertikalni vetar jači i stalno će biti prisutan na vrhu brda. Zato je odabir lokacije, za ovako nešto pogodnog uzvišenja, vrlo važan. Idealna lokacija, pored strmine brda, treba da bude i njegova idealna osunčanost.
Miodrag Matejić svoju ideju o dobijanju struje iz vertikalnog vetra, širi i nadograđuje zamišljenom mogućnosti da se jednim udarcem „ubiju dve muve“. On smatra da se na mestu spajanja horizontalnog i vertikalnog tunela, s obzirom da Smederevska Palanka sa okolinom leži na velikom geotermalnom jezeru, lako može dogoditi da se naiđe na toplu vodu. U tome vidi šansu da se napravi lokalni toplovod.
Po njegovoj zamisli, vertikalni tunel mogao bi biti okruglog ili kvadratnog oblika, u zavisnosti za koju bi se, kako naglašava, elisu opredelio zainteresovani investitor, odnosno graditelj. Uz ovo tvrdi da ima realne osnovne pretpostavke za obe varijante oblika tunelskog okna i neophodna prateća rešenja za kompletnu realizaciju zamišljenog sistema. Suština je, kaže, u tome da se horizontalni vetar proizvodi „po želji čoveka“.
Matejić skreće pažnju i na ekološku stranu njegove ideje. Napominje da je ovim što je smislio čovekova okolina više nego zaštićena. S te strane, podvlači, njegov projekat zavređuje deset ekoloških zvezdica. Smederevska Palanka, po njegovoj oceni, nema baš pogodno brdo za „proizvodnju“ vertikalnog vetra. Sklon je da za tako nešto kandiduje Visak, brdo nedaleko od Rače Kragujevačke. Dopušta da bi prethodno trebalo utvrditi bitne parametre.
-Dugo već traje moje razmišljanje o tome – napominje Matejić.- Svestan sam i toga da ulaganje ne bi bilo malo, kao što i znam da bi se isplatilo. Meni se ta ideja javila davno, a kristalizovala u vreme spašavanja čileanskih rudara. Oni su, da podsetim, bili zatrpani na dubini od 600 metara. Spasioci su za jedan dan uspeli da probuše vertikalni otvor da bi rudarima obezbedili vazduh. Kasnije su ga proširi i kroz njega na površinu izvlačili jednog po jednog rudara.
Miodrag Matejić je nezaposleni bravar. Veli da je ranije radio po Evropi, a pre toga nekoliko godina u „Goši“. Dogurao je do šezdesete godine života. Ideju o dobijanju struje pomoću vertikalnog vetra je dugo nosio u sebi i čuvao. Priznaje da ni sam ne zna kako da je zaštiti kao intelektualnu svojinu. A da bi nekoga zainteresovao za nju, pokušao je da nađe donatora za prezentaciju. S obzirom da ga još nije našao, odlučio je da je obelodani preko sredstava javnog informisanja.
-Nek ljudi razmišljaju o tome, pa ću videti šta će u budućnosti biti – završava ovu priču Miodrag Matejić.
D. J.