Pismo studenta koje ne smeš ignorisati: MAJKO, DANAS SU ME NA PROTESTU KRVNIČKI PRETUKLI

Majko, danas su me na protestu krvnički pretukli. Slomili su mi vilicu, a mog druga su oborili i udarali pendrecima do besvesti. Drugarica je hitno prebačena u Urgentni centar – otvorili su joj glavu udarcima. Sve to samo zato što smo stali i rekli da hoćemo pravdu, hoćemo državu u kojoj se poštuju prava i sloboda svakog čoveka.
Boriću se, majko, sa svojim kolegama, sa svima koji žele istinu i pravdu. Vi, majke, naučile ste nas da ne ćutimo pred nepravdom, da budemo hrabri, pošteni i da se zauzimamo za svoja prava.
Ali ovo nije samo naša borba. Ovo je borba svih nas koji verujemo da Srbija može bolje. Borba za osnovna ljudska prava, za slobodu i poštenje. I svaki put kada izađemo na ulicu, policija nas udara, pritiska i zastrašuje. Ipak, nećemo odustati. Moramo istrajati, zbog sebe, zbog tebe, zbog svih nas.
A sada se obraćamo i svima koji misle da mogu ostati neutralni. U ovoj situaciji nema mesta za neutralnost. Svako ko ćuti zapravo je saučesnik.
Ne tražite izgovore za batine koje trpimo. Nema opravdanja za nasilje nad ljudima koji traže svoja prava. Sutra će ovo zlo doći i na vaša vrata. Tada ćete se moliti i pitati: ,Zašto baš meni? Zašto sam ćutao kada je trebalo da govorim?

Nemojte biti oni koji će jednog dana imati šta da kriju.
Ustanite sada. Jer svaka tišina danas znači novi batinaš sutra.

(Preuzeto sa: Studenti u blokadi)