Sećanje Milorada Vojinovića na pomračenje sunca 1961. godine: DAN KAD SU LjUDI IZGUBILI SVOJU SENKU
-Svojim očima gledao dva i po minuta nebeskog spektakla
Milorad Vojinović, radio-mehaničar iz Selevca, živo se seća pomračenja sunca 1961. godine. Redak prirodni fenomen dogodio se 17. februara. Svojim očima gledao je dva i po minuta veličanstvenog nebeskog spektakla kad je dan po drugi put svitao. Toga dana sve do 7 časova 34 minuta i 45 sekudni, Sunce, Mesec i zemlja putovali su svojim različitim putanjama, koje nisu zaklanjale međusobne vidike. Ali te sekunde Mesec je naišao s desne strane, potpuno zaklopio Sunce (kada se pojavila korona) i otišao na levu stranu.
-Zemlja je počela da menja izgled, kao kada lagano stišavamo radio-aparat, i počela je da osvaja tišina – seća se Milorad Vojinović.-Bela svetlost Sunca lagano je posustajla u svom sjaja. Nastupila je suton kada sve što je pred očima dobija stravični, nestvarni izgled. Onda je zavladalo totalno pomračenje. Priroda je zaćutala, ljudi izgubili svoje senke. Kao u bajci, priroda je dobila novo ruho. Temperatura je naglo pala, za kratko vreme čak – 6 stepeni.
Sve se to dešavalo između 8 i 10 časova pre podne. Senka meseca brzinom od 1.400 metara u sekundi napuštala je obalu Francuske, preletela Italiju i rapidnom brzinom se približila teritoriji tadašnje Jugoslavije. Vojinović kaže da je najveličanstveniji prizor bio kada je Mesec u jednoj sekundi potpuno prekrio Sunce. Svetlost se najednom izgubila kao da je neko okrenuo ogromni svemirski prekidač.
Noć koja je počela ujutru trajala je 133 sekunde. Bilo je totalno pomračenje Sunca, a ta slika će se, kako su izračunali naučnici, ponoviti 7. oktobra 2135. godine.
-Ja sam pomračenje doživeo u Velikoj Krsni – napominje Vojinović. – Prethodnog dana sam 
bio u Mladenovcu da kupim porculanske šolje i štince, jer se baš u to vreme produžavala nisko-naponska električna mreža do Bresta, gde je moja kuća, i razvodila do Adžića. Bio sam navratio kod rođaka da se odmorim, jer sam taj teret nosio na leđima, a on me zaustavio da noćim kod njega. „Javili su da će sutra biti pomračenje Sunca, ostani da gledamo zajedno“ – insistirao je. I ja sam prihvatio. Što da ne? Tako nešto se ne dešava svaki dan.
D. Janojlić