A videli su sebe visoko…
Raspušten je (ko zna koji put) Opštinski odbor Srpske napredne stranke u Smederevskoj Palanci.
Dogodilo se to jednog olujnog i kišnog oktobarskog ponedeljka…
„Kao da je bilo juče…“
Stigli su šefovi iz Beograda i doneli papir kojim se dosadašnji lideri Nektarijević i Bogdanović brišu sa političke mape ove opštine.
Na uvek.
„Zlo može da traje dugo, ali ne može da traje večno“, prokomentarisao sam.
A potom – osetio sam prazninu.
U novinarstvu, loši su dobra tema, ali, „nezdravi“ su za svakodnevni običan život.
Da zaista, osećao sam se prazno.
Zato što znam da su tekstovi objavljeni u „Palanačkim“, „Palanačkoj hronici“ i „Šumadijskim vestima“ (a nije zanemarljiv ni doprinos anonimnog autora na društvenoj mreži) već dugo razotkrivali nedela ove dvojice jako loših političara, i stvarali „klimu“ u javnosti za ovakav scenario.
I zato što znam koliko je mnogo argumenata i vremena trebalo da to shvate i oni koji su, konačno, doneli odluku da ih izbrišu.
Na kraju, zato što znam koliko nas je to koštalo.
Godinama, a naročito u poslednjih nekoliko meseci, bio sam meta uvreda, pretnji, čak i napada na imovinu, najverovatnije, u režiji ove dvojice, sada već bivših, lidera palanačkih Naprednjaka. Nekoliko puta do sada novinarska udruženja bila su primorana da reaguju zbog toga.
Ovu dvojicu to nije ni „dotaklo“.
Pratio sam, naravno iz profesionalnih razloga, i jednog i drugog, dok su sedeli „gore“, kako osiono i bahato nastupaju u javnosti. Za narodnog poslanika, čak i njegovi saradnici, sve vreme su govorili da je veoma arogantan i pokvaren. Uz to, često, bez bistre svesti. O ovom drugom ne treba ni trošiti reči. Protiv njega se podiglo sve što vredi u ustanovi u kojoj je na silu postavljen za direktora.
Nepravda je što nijedan od njih, verovatno, neće odgovarati za sve loše što su proizveli tokom svog angažmana.
Nepravda je što će Nektarijević ostati i dalje narodni poslanik, uz sve privilegije koje ta pozicija donosi nekome ko tu dužnost sagledava na njegov način.
No, gledao sam, u prošlosti, kako je bolelo, moćnike kada padnu na dno, u političku prašinu…
Jedan je svojevremeno, pričali su mi očevici, u kabinetu predsednika Opštine, bukvalno skakao po „Palanačkim“ zbog kolumne u kojoj je potpuno razotkriven, a ubrzo potom je i smenjen pa smo dobili prinudnu upravu!!!
Bilo je toga još, ali…
Mislim da će ovu dvojicu boleti – najviše.
Već su videli sebe visoko, u foteljama na vrhu.
A nisu znali, jednostavnu istinu, da je snaga novina, zapravo, u onima koji ih čitaju.
U javnosti.
Autor je običan prepisivač stvarnosti – sa više ili manje talenta i hrabrosti.
Ovoj dvojici, zalomio se jedan ovakav, i ovoliko moćni čitaoci.