Ilija Veselinov objavio prvu knjigu: AFORIZMI ZA SLABE I GREŠNE
-Knjigu sam pisao zbog sebe i za vas – poručuje čitaocima njen autor
Ilija Veselinov obogatio je nedavno novim naslovom izdavačku produkciju Književnog kluba „21“ u Smederevskoj Palanci. Objavio je prvu knjigu među čijim se koricama našao izbor aforizama koji su nastajali u dužem vremenskom periodu. Njegova aforistička produkcija meri se hiljadama od kojih je u knjigu ušlo 400, a naslovio ju je upitnom rečenicom: Zašto si me majko rodila? Odgovor je moguće naslutiti kroz egoforizme za koje u pogovoru kaže da su opisani „zlonamerno, tendenciozno i sa namerom da se čovek unizi i svede na ono što zaista jeste.“
Veselinov tako čitaocima skreće pažnju da ono što je izašlo iz njegove misaone radionice „ne preporučuje osobama koje su mentalno stabilne i koje znaju šta hoće“, već „slabima i grešnima, koji sumnjaju u sebe i veruju drugima i spremni su na pokajanje i iskušenje“. Sledeći svoju stvaralačku misao, lično se pozabavio i rešenjem korica svoje prve i dugo nastajale knjige. Ne taji da je i time učinio pokušaj „da prikaže sadržaj teksta i mizantropsko opredeljenje pisca“, pa se tako direktno obraća čitaocima savetom: „Sve što vam treba, a nije na koricama, potražite u tekstu, sve što niste našli u tekstu postoji negde drugde“.
Autor ove knjige napominje da su aforizmi „prikazani uglavnom kroz pitanja“ i opominje čitalačku publiku „da ono što je napisano kao pretpostavka, kao konstatacija i kao večna istina stvara nedoumice i nameće mnoga pitanja“. Uz to dodaje da su upravo ta pitanja „neprijatna, ironična, cinična i otrovna“. Iz tih razloga se na naslovnoj strani knjige, prema njegovoj ideji, našla zmija u obliku upitnika. Sve to, kao senka čoveka, prati ovog člana književne družine u Smederevskoj Palanci i umnožava njegovu stalnu upitanost pred samim sobom: „Zašto si me, majko, rodila?“
„Pišući egocentrično o ljudskom grehu, nemoralu, nesavršenosti, ljudskom poroku…, i sam se posle nekog vremena nađoh u ćorsokaku“ – predočava ovaj aforističar, pisac kratke priče i poetskih iskaza. „Tema je neiscrpna, a ovo je knjiga koja se ne može završiti, a takve knjige se obično ne objavljuju, osim u slučaju piščeve smrti. Onaj koga obuzimaju ovakve misli, a sve u težnji da se uzvisi, zapravo da bude ono što nije, da se približi bogu, u početku sebe nadgrađuje, pa isključuje i izopštava. Svevišnji, siguran sam, na takve ne gleda blagonaklono…“
Veselinov savetuje čitaoce da, ako imaju neka pitanja, ne postavljaju nikome, te otkriva razloge: „Onaj ko zna odgovore nije dostupan, a oni koji odgovore nude, i ne znaju ništa.“
Njegova knjiga-prvenac pojavila se bez ocene i preporuke recenzenta. Otuda gorko konstatuje da je „posle neuspelih pregovora sa mogućim recenzentima, zaključio kako je najpametnije da stranicu rezervisanu za mišljenje recenzenta, prepusti baš čitaocima. Ovome prilaže i dodatno pojašnjenje onima u čijim se rukama bude našla njegova zbirka aforizama:
„Da budem iskren, knjigu sam pisao zbog sebe i za vas. Hvatao sam se za pero kao za slamku. Najmanje sam je pisao misleći na recenzenta, koji iz nekog kabineta motri na mene i preti prstom. Ja sam aforizmima pucao u vas, a nadam se da sam pogodio i one koje nisam ciljao…“
Iz biografije Ilije Veselinova izdvajamo ove podatke: Rođen je u selu Ostrovu kod Kostolca, u Smederevskoj Palanci, gde živi i radi kao fizioterapeut, je od 1981. godine. Prati književne konkurse, na nekima učestvuje, i osluškuje zov zavičaja. U njemu se svakako i začela spisateljska klica koja prerasta u čvrstu i postojanu stvaralačku nit.
D. Janojlić
IZBORNI AFORIZMI
-Kod nas na izborima uvek odlučuje prosta većina.
-Neka pobede moji pa makar posle toga svi pocrkali.
-Glasajte za mene, nećete mnogo pogrešiti.
-Lajte dok ne dobijemo izbore, posle ćemo da vas vežemo.