Култура

Промоција књиге Срђана Срећковића у Народном музеју у Смедеревској Паланци: САГА О 1.300 КАПЛАРА

-„Рузмарине, моје росно цвеће“ је само део ширег пројекта о осветљавању српске голготе

 

У Народном музеју у Смедеревској Паланци представљена је књига Срђана Срећковића „Рузмарине моје росно цвеће – сага од 1.300 каплара“. Аутора и публику поздравио је директор ове установе културе Стеван Мартиновић. Срећковић, који је сликар, одлучио је да Музеју, у име захвалности, поклони једно своје уметничко дело.

-Мени је част што своју књигу представљам у овом Музеју – нагласио је Срећковић. – Долазим из Тополе и драго ми је што  се од вечерас у ликовном фонду овог музеја налази и једна моја слика. Ово је, надам, се тек почетак наше сарадње.

Тема ове књиге су 1.300 каплара и Ђачки батаљон. Уз њих евидентан је још један феномен, а реч је о трећепозивцима, старцима – ратницима. Постојале су и жене ратници.

-Апсолутни феномен у историји  ратовања је Скопски ђачки батаљон – казао је Срећковић.- Зато је ова књига, позоришним речником казано, завршетак само првог чина. Радећи на овој књизи, преузео сам велику одговорност према овој теми, али највећу према јунацима ове књиге. После деценију напорног истраживања, пошто сам сакупио велики број фотографија, писама и других докумената, био сам приморан да све то сажмем на стотинак страна ове књиге мада материјала има и за целих 1.000.

Срећковић је на овој промоцији изразио жаљење што није објавио имена свих 1.300 каплара Скопског ђачког батаљона. Нада се да ће се то десети у другом, допуњеном издању, које ће бити штампано и на руском и француском језику. Казао је још да „Рузмарине, моје росно цвеће – сага о 1.300 каплара“ није само ова књига, већ и део пројекта који обухвата изложбе, предавања, маршеве…

-Реализација тог пројекта је почела, али ова тема надлежним институцијама Србије, за коју су каплари жртвовали своју младост и живот, није интересантна – с горчином у гласу казао је Срећковић.

Он је ову књигу посветио српској младости, жртвованој на олтару отаџбине, данашњим генерацијама и онима које ће тек доћи на позорницу живота.

Д. Јанојлић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.