Portal je osnovan 2014. godine. Direktor i urednik Dejan Crnomarković.

Na tragu (piše: Dejan Crnomarković)

Elektronska močvara

Uznemirujuće je koliko se agresije i mržnje publikuje na fejsbuku i tviteru, pa se dobra ideja o druženju na društvenim mrežama pretvorila u elektronsku močvaru.

Nemoć da uobliče sopstvene živote kod nekih ljudi proizvodi bes koji usmeravaju ka drugima.

Pravo na glupost je zagarantovano Ustavom i zove se sloboda govora, ali nasilje je krivično delo.

Nasilje na društvenim mrežama postalo je realnost i sve prisutniji zločin našeg doba.

Kako nam se dogodilo da u svetlijoj prošlosti „ostavimo“ i lepo vaspitanje?

Da li je internet oslobodio zlog duha iz boce naših „niskih strasti“?

Bilo je svakakvog sveta i pre društvenih mreža, ali nisu imali priliku ili hrabrost da se previše eksponiraju. Zvocali su u raznim čekaonicama, galamili u kafanama, a realni „domet“ njihovih frustracija je bio zanemarljiv.

Pojavom internet komunikacije ti nesrećnici i luzeri dobili su „mikrofon“ i prostor za delovanje.

Realno, u tom mulju ljudske prirode, dominiraju praznoglavci, koji „udaraju“ direktno, buzdovanski. Kako bi drugačije?

Ali, ima i „diplomiranih“ – sveznalica.

Posebna grupa su instruktori – savetnici, koji nas „podučavaju“.

Zajedničko im je da na svako suprotno mišljenje reaguju odmazdom: tri-četiri mržnje posle ručka, nekoliko pretnji uz kaficu popodne, par uvreda pred spavanje…

Zbog dugogodišnjeg prisustva u javnom životu, pre svega zbog kolumni u „Palanačkim“, bio sam nekoliko puta meta napada, pretnji i uvreda raznih internet mrzitelja. Bilo je tu „dežurnih“ zamlata, partijske boranije, ali i skrivenih likova-iznenađenja.

Imaginarnost interneta stvara iluziju da su svi sumnjivi, mada ponekad i zaista zanemimo kada, iza skrivenog profila, prepoznamo pristojnog komšiju, profesora u penziji ili bivšu novinarku.

Pojedini elektronski nasilnici su motivisani umišljenim interesom, koji je, po pravilu, u disbalansu sa realnošću. Ima i onih koji mrze „iz dosade“, ali takvi su kratkog daha. Dok su kod prvih osnovni ciljevi osveta i diskreditacija „žrtve“, ovi drugi se više bave samozadovoljavanjem.

U obračunu internet nasilnika sa normalnima, ponuđeni sadržaj mržnje i uvreda je mešavina fantazije, horora i pornografije.

Nasilnici, normalno, „dominiraju“.

Normalni su zbunjeni i zabrinuti.

A suprotstavljanje takvom bezumlju je važan posao državnih organa.

Jer, dobilo je najboljeg ortaka ono „poznatije“ – nasilje sa modricama.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.