Tačka na – grešku

„Proleće je čak i u decembru…“, napisao je jedan od najvećih rok pesnika iz stare dobre Juge, Branimir Džoni Štulić.

Zaposlenima u Opštoj bolnici „Stefan Visoki“ u Smederevskoj Palanci, nakon poslednjih dešavanja u njihovoj ustanovi, svakako jeste.

Sunce im je granulo 9. decembra, a da li će i potrajati pokazaće se u danima koji su pred nama.

Ali, nikada se nije dogodilo da jedna smena, kao ta šutka koja je stigla „odozgo“ direktoru palanačke Bolnice, dr Goranu Bogdanoviću, bude podržana u javnosti skoro konsenzusom.

Na tom slučaju usaglasili su se čak i potpuno suprotni polovi na lokalnoj političkoj sceni.

A to najupečatljivije govori o tome kako je Bogdanović obavljao posao direktora ove zdravstvene ustanove.

Svakako, to govori i o tome kakve je „stručnjake“, imajući u vidu i kvalitete i dosadašnji učinak poslanika Nektarijevića, palanački ogranak Srpske napredne stranke u prethodnom periodu pozicionirao na najznačajnije funkcije.

Da je bilo ozbiljnog i odgovornog pristupa, kod onih koji su Bogdanovića kandidovali, nikada se ne bi našao na bilo kom značajnom položaju, jer zaista nije teško sagledati minuli rad, odnosno radnu biografiju svakog pojedinca, pa i ovog o kome je reč.

Kako kažu njegove kolege, doktor Bogdanović ne važi za stručnjaka u svojoj profesiji, šta više, bilo je i ranije mnoštvo konkretnih pritužbi na njegovo lekarsko umeće.

Poznajući ga više decenija ne bih se „zakleo“ u njegovu sposobnost da rukovodi čak ni Planinarskim društvom u kome smo zajedno proveli silno vreme, a poverena mu je veoma ozbiljna ustanova sa šest stotina zaposlenih!!!

Elem, skoro čitav kolektiv palanačke Bolnice je u stanju katarze posle odluke o smeni, kako kažu, najgoreg i najnesposobnijeg rukovodioca u istoriji njihove kuće.

Posle višemesečne izrazito „bolesne“ situacije, i teške borbe da se istina o pogubnom delovanju direktora Bolnice probije do „onih koji odlučuju“, odahnuli su zaposleni, ali i pacijenti iz dve susedne opštine.

Posebnu težinu, odnosno, značaj toj smeni daje činjenica da ju je potpisao njegov partijski kolega, kome je, izgleda, na kraju zaista prekipelo.

Nisu više mogle da pomognu Bogdanoviću ni veze izdaleka, ni partijska strujanja, ni laži i obmane, ni vađenje „kod svojih“ da ga opanjkavaju potplaćeni (demokratski) novinari…

Jednostavno, došao je na silu, a otišao bedno.

Čak i na kraju, u trenu kada je shvatio da je gotovo, Bogdanović se „hvatao za slamku“ pokušavajući da sakrije dokument iz Ministarstva zdravlja i da tako obezbedi sebi još nekoliko sati na vlasti. Ali, dobar glas se daleko čuje pa su vest o prispelom „papiru sa pečatom“ doznali zaposleni koji su ga, bukvalno, naterali da im dokument pokaže.

Tako je stavljena tačka na tu – grešku, sa imenom i prezimenom: Goran Bogdanović.

Lično smatram da to nije dovoljno. Potrebno je i da položi račune. Poslovne, moralne, ljudske…

Jer, do pre samo nekoliko nedelja Goran Bogdanović bio je potpredsednik Opštinskog odbora Srpske napredne stranke u Smederevskoj Palanci, njihov kandidat za predsednika Opštine i direktor značajne zdravstvene ustanove.

Sa svojim saučesnikom, poslanikom Nektarijevićem, uz omamljujuća pića, maštao je o poslovnim i političkim „visinama“. Njegov „put“ do tih „vrhova“ bio je popločan ponižavanim i maltretiranim radnicima i pacijentima palanačke Bolnice.

„Gazio je po leševima“, Bogdanović, jer je umislio da se tako vlada.

Budan je sanjao – sebe, i na odgovorna direktorska pleća primao i davao…, odlučivao, naređivao, preseljavao u podrum, ucenjivao, zahtevao da zbog njega lažu…

U slobodno (partijsko) vreme sa svojim političkim ortakom Nektarijevićem, određivao je i kome treba poseći gume na kolima, a koga izvređati u stranačkim otvorenim pismima i saopštenjima.

I sada bi, valjda, ako smo normalno društvo, trebalo staviti tačku na sve to.

Ali, neka ostane zapisano, ko je sve, iskoristivši povoljan politički trenutak, manipulaciju, podršku ili razočaranje određenim političkim opcijama, uspeo da se „ušunja“ u fotelju.

Jednom od takvih, srećom je odzvonilo.