„Tri gusketara“   

Da živimo u normalnoj državi, nedavnu smenu vlasti u Smederevskoj Palanci smatrao bih pravim novogodišnjim poklonom građanima.

Baš kao da su Palančani iz Deda Mrazove torbe dobili zračak optimizma, jer su sedam dugih meseci imali vlast koja se bavila isključivo – samozadovoljavanjem.

Teško da je iko, ko je glasao za triling Simić, Milić, Vuković, mogao da pretpostavi da će njihovim izborom na najviše funkcije u lokalnoj samoupravi Palanka dobiti autističnost, neznanje, ostrašćenost i „burazersko“ kadrovisanje, kao glavna obeležja vladavine ove interesne grupe, iza koje je ostalo pregršt protivzakonitih radnji koje će tek isplivavati na površinu.

Da… rekoh, da živimo u normalnoj državi, ali mi živimo u Srbiji u kojoj glas razuma najčešće „popije patos“, a istina se prekriva demagogijom.

Ipak, čak i u duhu takvog razmišljanja, priznajem, rodila mi se NADA.

***

Elem, mesecima sam bežao od tastature i pokušavao da „ne vidim“, šta rade, a tek šta sve ne rade, čelnici palanačke opštine Simić, Milić i Vuković, iz razloga što su poslednja dvojica moji školski drugovi (jedan od njih čak i prijatelj iz detinjstva).

Jeste, podlegao sam uspomenama.

I ćutao sam dok su uništavali čak i dobre stvari koje su ostale od prethodnika, jer su umislili da život počinje od njih.

Prećutao sam i kada su iz neznanja, političke gluposti i ničim izazvane mržnje pokušavali da unište „Palanačke“ ne znajući da smo nadživeli mnogo pametnije, sposobnije i opasnije likove na vlasti.

Nisam komentarisao ni kada su se kao divlje pleme ostrvili na pojedine, doduše retke, uspešne rukovodioce u javnom sektoru.

Nisam se čak ni smejao gluposti kada je predsednik opštine na jednom od prvih javnih nastupa na terenu „optužio“ rupu na vodovodnoj cevi,  od 17 santimetara, kao glavni razlog za višegodišnje restrikcije u vodosnabdevanju.

Nisam se smejao – već tada mi je sve bilo kristalno jasno.

Imali smo ovde razne političare na vlasti, ali nikada ovakve, koji su zbog svoje javne neistrošenosti (anonimnosti) i pre svega popularnosti partijskog lidera, trijumfalno došli do vrha a onda ekspresno potonuli dublje od dna.

Skoro neverovatno je da ova tri politička zaludnjaka („tri gusketara“ kako ih je zbog beskrajnih „šetnji“ oko stola sa gomilama papira nazvao jedan njihov stranački kolega), za sedam meseci nisu imali nijednu aktivnost koja bi se mogla nazvati uspešnom.

Makar potez, crticu, momenat koji nagoveštava rezultat u korist građana Palanke.

Ništa!

Svi javni nastupi predsednika Opštine i predsednika Skupštine opštine, prethodno usaglašeni sa mišljenjem glavnog savetnika, počinjali bi pričom o insistiranju na zakonitom radu, opštoj besparici, lopovima u tuđim redovima, a potom bi, gle čuda, u javnost curelo protivzakonito rasipanje para, kadrovisanje u korist rođaka, kumova i komšija, teror nad lokalnim medijima, nesposobnost da se rešavaju svakodnevni problemi u funkcionisanju lokalne samouprave…

Vrhunac njihove nesposobnosti i neznanja bio je sukob sa radnicima „Vodovoda“ i izazivanje štrajka koji je Palančane ostavio bez vode, ali takvo zlostavljanje građana već je viđeno u vreme kada je „iz iste kuhinje“ naređeno da se gradu isključi ulična rasveta.

No ne lezi VRAŽE, ovih dana „tri gusketara“ su završila na političkom panju.

Polugu na giljotini povukli su ljudi iz njihove političke grupacije, upravo oni koji su ih i postavili na najviše funkcije.

Svanuo je dan kada su se smučili i svojima, i to ima posebnu težinu i značaj.

Meni je to znak da neko bar POKUŠAVA da popravi stvari na ovdašnjoj močvarnoj društveno-političkoj sceni.

I ako je tako – a liči da jeste – ipak ne očekujmo čuda.

Politika je to…

Kažu, veština mogućeg.

Ali od onih koji su svoj visoki društveno-politički angažman započeli čišćenjem sopstvenog dvorišta, sa pravom možemo da očekujemo da će se pozabaviti i našim.