Портал је основан 2014. године. Директор и уредник Дејан Црномарковић.

ПРОЈЕКАТ ЗАДУЖБИНЕ ДИНАСТИЈЕ НЕМАЊИЋА ЈЕ СУФИНАНСИРАН ИЗ БУЏЕТА ОПШТИНЕ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА У 2024. ГОДИНИ

Пећка Патријаршија (7)

Још једна задужбина Немањића која је под заштитом УНЕСКО-а, а при том су зидови тог манастирског комплекса били сведоци неких од најзначајнијих догађаја у историји поготово када је реч о српској православној цркви.

Њен значај је у томе што је била основана као прва аутокефална црква. Оснивач је био Свети Сава. Он је организовао прву самосталну српску цркву у 13. веку која се звала Жичка, да би потом постала Пећка архиепископија.

Углед и утицај те црвке је растао, а најзаслужнији за то је био Цар Стефан Душан који ју је и издигао на ниво патријаршије. Међутим, као и сви споменици православне вере на овим просторима и овај комплекс је имао динамичну и нестабилну историју условљену различитим освајачима.
Средином 15. века Пећка Патријаршија губи самосталност да би је браћа Соколовићи повратили сто година касније. Тада су православни Срби дошли под једну заједничку црквену власт.

Нестабилна времена за Пећку Патријаршију међутим и даље надолазе, у 17. и 18. веку њена самосталност поново бива уздрмана и за управљање тим православним комплексом борили су се центри моћи са стране. Међутим током 18. века јачало је и организовање српских православних заједница које су тежиле ка самосталности, до које су на крају и дошли.

Овај скуп цркава налази се на домаку Пећи, крај Пећке Бистрице а комшиница је и Руговска клисура. Седиште српских архиепископа и патријарха овде се вековима налазило и одувек је овај манастир окупљао теологе, писце, сликаре и сви они су остављали своја своја уметничка сведочења о овом духовном комплексу.

Пећка Патријаршија данас није само значајни споменик српске православне цркве већ и ризница уметничких дела која су ту сачувана. Пећка Патријаршија била је тема оштрих полемика и 2008. године када су зидови њених цркава офарбани у црвено.

Ово је урађено по угледу на манастирске цркве у Жичи, међутим има и представника стручне јавности који су тада бурно реаговали не одобравајући ту одлуку.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.