Plemenita ponuda sina beogradskog vajara Miše Popovića: BLISTAĆE OPET „ŽENA NA SUNCU“

-Akademski slikar i magistar slikarstva Aleksandar Popović voljan je da ustupi gipsani odlivak skulpture koja je netragom nestala sa fontane restorana „Bašta“ u Smederevskoj Palanci 2012. godine

Realne su šanse da će „Žena na suncu“, skulptura beogradskog vajara Miše Popovića koja je 1961. godine postavljena ispred restorana „Bašta“, odakle je netragom nestala za vreme Krstovdanskog vašara 2012., ponovo krasiti izabrani prostor u Smederevskoj Palanci. Umetnikov sin, akademski slikar i magistar slikarstva, Aleksandar koji ovih dana izlaže  slike u Galeriji moderne umetnosti Narodnog muzeja, voljan je da ustupi sačuvani gipsani odlivak radi ponovnog izlivanja pomenute skulpture u bronzi. Plemenitu nameru  obelodanio je i u pismu predsedniku Skupštine opštine Slavoljubu Đuriću, napominjući da je „Žena na suncu“ bila deo kulturne baštine Smederevske Palanke i više od pola veka  ukrašavala fontanu restorana, koji je nekada pripadao UTRO „Palanka“.

-Moj otac je tu skulpturu radio na osnovu raspisanog konkursa i ona je trebalo da bude postavljena  na Trgu heroja – predočava Aleksandar Popović. – Sredinom devedesetih godina prošlog veka, pošto je var bio popustio, „Žena na  suncu“ je  zauzimanjem tadašnjeg direktora ugostiteljstva Miroljuba Vozića, restaurirana i ponovo patinirana. Kao sin njenog autora, veoma sam zainteresovan da se nađe način i ponovo izlije, a verujem da će se tome obradovati i mnogi Palančani, kao žitelji grada sa značajnom istorijom i kulturnom tradicijom.

Miša Popović, na žalost, umro je 2005., a tri godine kasnije u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu posthumno je priređena izložba njegovih dela i štampana monografija. On je, pored ostalih, autor monumentalnog spomenika Vasi Pelagiću, koji je u jugoslovenskoj prestonici otkriven 1952. godine. S obzirom da je dobio prvu nagradu na javnom konkursu za taj spomenik, sama ta činjenica može se razumeti i kao najviša ocena njegovog vrednog i pedantnog rada na studijama, ali i kao priznanje za njegova skulptorska umeća u duhu tradicije realizma. On je do sredine pedesetih godina prošlog veka potpisao  još nekoliko javnih spomenika, među kojima su: spomenik ustanku u Melencima, spomenik palim borcima u Kumanu, spomenik otporu u Perlezu i dr.

Kreativno iskustvo oblikovanja u kontekstu realističkog i tradicionalnog izraza, kad je reč o radu Miše Popovića, trajalo je svega nekoliko godina, a okončano je impresivnom animalističkom skulpturom Beli medved iz 1954. Ona je najpre izvedena u Parizu, a 30  godina kasnije u Beogradu. On je, da i to kažemo, bio student u klasi Sretena Stojanovića, a od 1954. godine asistent, da bi kao profesor tu istu klasu vodio sve do 1990.

Dragoljub Janojlić