Добро дошли у Контекст

„Моје прво упознавање са човеком, људином, Игором Микићем, родом из Пећи… Диван човек, честит, поштен и што је мени најважније, Гробар од главе до пете“, написао је Бранко Ружић на свом Фејсбук профилу уз заједничку фотографију са Игором Микићем, вокалним солистом пролећног шлагера „Вучићу педеру“ са препуног ЈНА.

Премијерно извођење је директно преносио РТС, уз пратеће вокале Предрага Страјнића, који је том приликом направио фацу карактеристичну за људе који су се управо сетили да су заборавили да искључе ринглу.

Да је срео, рецимо, председника Србије, Ружић би написао: „Моје прво упознавање са човеком, људином, Томиславом Николићем, родом из Бајчетине… Диван човек, честит, поштен и што је мени најважније, гробар од главе до пете“.

А да је којим случајем срео премијера, Ружић би написао: „Моје прво упознавање са човеком, људином, Александром Вучићем, родом са Криптона… Диван човек, честит, поштен и што је мени најважније, педер од главе до пете”.

Усклици српским премијерима кроз савремену историју разликовали су се по ласцивности. Ђинђићу су певали: „Могу да ти пуше Зоране“, а Александру: „Вучићу педеру“. Што указује да бирачко тело повремено зна да буде настрано. Такорећи, да се залаже за различитости.

Мада би актуелни премијер више волео да њему скандирају: „Могу да ти пуше Александре“, а да су ови претходни имали свог личног Игора Микића.

Међутим, за то треба да се створе одређени услови, пошто Александра, испоставило се, нико не воли баш до фелација, мада име неких који га воле до шкоде фелиције.

Тај случај са Фејсбук профилом Бранка Ружића подсетио је на егзотичну историју српског премијера, дивног човека, честитог, поштеног, који се у временима пре патентирања Фејсбука одушевљавао људима према којима вокални солиста Игор Микић изгледа као први сопран Хора бечких дечака.

„Моје прво упознавање са човеком, људином, Звезданом Јовановићем, родом из Јединице са специјалне операције… Диван човек, честит, поштен и што је мени најважније, српски херој од главе до пете“ – написао би Вучић 2003, само да је тада постојао Фејсбук.

У време кад је Марк Закерберг већ увелико бројао лову од Фејсбука, Вучић је имао друге идоле.

„Моје прво упознавање са човеком, људином, Ратком Младићем, родом из бекства… Диван човек, честит, поштен и што је мени најважније, сто Муслимана за једног Србина од главе до пете“ – написао би он тада само да је у Српској радикалној странци било дозвољено коришћење Фејсбука, опијума за масе будућих твитераша.

Када је Амир Зукић пре неки дан питао српског премијера усред Сарајева за ону изјаву „сто М за једног С“, премијер Вучић је рекао да је то извучено из контекста…

Извлачење из контекста у случају премијера Вучића је нешто што изгледа као када извучете ластиш из гаћа.

-Контекст, то вам је, Зукићу, једно мало место источно од Карлобага – објаснио је Вучић Амиру Зукићу: „Значи, идете право ка Карлобагу, код раскрснице у центру скренете десно, онда прва лево, па онда прва десно и наилазите на таблу: Добро дошли у Контекст“ – рекао је српски премијер Амиру Зукићу, који није имао појма да има тај Контекст источно од Карлобага, одакле је надљудским напорима Сектора за ванредне сутуације извучен премијер Вучић.

Извлачење премијера Вучића из Контекста било је драматично, али је показало резултат – миш за мацу, маца за Стефановића, Стефановић за краву, крава за Бабића, Бабић за бабу, баба за деду, деда за премијера Вучића, повуци, потегни – извукоше га из Контекста. И он је сада други човек.

-Али, има један ваш снимак из времена када сте живели у Контексту, где кажете: Убијте једног Србина, ми ћемо стотину муслимана… – био је упоран Зукић.

– Јесте! Али на том снимку из Контекста не види се да сам ја рекао после: „Убијте једног Србина, ми ћемо стотину муслимана… Да водимо на пиће… Убијте једног Србина, ми ћемо стотину муслимана… Да водимо у Врњачку бању, ол инклузив… Убијте једног Србина, ми ћемо стотину муслимана… Да изведемо на вечеру са свећама… Убијте једног Србина, ми ћемо стотину муслимана… Да бесплатно уселимо у Београд на води. Ето, о томе сам ја говорио, о регионалмом помирењу. Ако треба, ево, ја ћу и на полиграф да идем, па нека он покаже, молим лепо“ – рекао је премијер Вучић Амиру Зукићу.

Онда се премијер Вучић вратио у Србију из Сарајева и изјавио: „Убијте једног Тањуга, ми ћемо сто Тасоваца“.

Десило се, наиме, баш кад се премијер Вучић вратио са обнављања нове Југославије, да ујутру стигне на седницу Владе Србије, где му саопште да је управо укинута Телеграфска агенција нове Југославије, скраћено Тањуг, једина ствар која је повезивала нову Југославију, осим Дина Мерлина, Ал Џазире, Лепе Брене, Н1, вегете, Вучића и плазма кекса.

А он о томе није имао појма. Осим што је потписао решење о укидању Тањуга.

-Тасовац, па ти ниси нормалан! Боље да си укинуо Н1, Дина Мерлина и вегету, него Тањуг – рекао је премијер министру културе и информисања, који се информисањем бави само кад нешто треба укинути, а од културе је направио часовничарску радњу која поставља дигиталне сатове изнад улаза у музеје.

Како је тог јутра јавио Тањуг у једном од својих последњих тикера, премијер је рекао на седници Владе: „Хоћу због стенограма и историје да кажем колико сам разочаран оним што се десило око Тањуга. Хоћу због стенограма и историје да кажем да сам био против гашења Тањуга“ – више него дословно цитирао је Тањуг потписника решења о укидању Тањуга.

Из те изјаве може се закључити да се седнице Владе Србије одржавају само да би стенографкиње уписале у стенограм прецизне премијерове изјаве, како их после неко не би извукао из Контекста, питоресконог месташца крај Карлобага, и доставио оном Амиру Зукићу.

Док на седницама владе остали само климају главом, па стенографкиње имају лак посао.

Вучић: Иако сам ја био против гашења Тањуга, а ти Тасовац за….

Тасовац: …

Вучић: Ти Тасовац ниси подметнуо своја леђа, подметнуо си моја леђа, као и обично.

Тасовац: …

Вучић: Хоћу да се оснује Телеграфска агенција за подметање леђа!

Тасовац: …

Тако да ускоро очекујете статус на Фејсбук профилу Ивана Тасовца:

„Моје прво упознавање са човеком, људином, Игором Микићем, родом из Пећи… Диван човек, честит, поштен и што је мени као музичару најважније, зна да пева“.

 

Драгољуб Дража Петровић

(Извор: Н1)