Radar: Grcaju u dugovima, a dele pomoć
-„Čistoća“, „Parking servis“, „Gradske tržnice“, „Gradska groblja“ i „Vododvod i kanalizacija“ za isplatu solidarne pomoći zaposlenima izdvojiće 35 miliona dinara, iako imaju milionske dugove
– Pre tri godine javno komunalna preduzeća u Kragujevcu bila su dužnici, sada su to finansijski konsolidovana preduzeća spreman da isplate jednokratnu novčanu naknadu zaposlenima, rekao je Vladimir Maksimović, član gradskog veća za komunalne delatnosti, nakon poslednje redovne sednice gradske skupštine.
Upravo na toj sednici razmatrane su izmene i dopune programa poslovanja nekoliko javnih preduzeća. Ono što se iz priloženih papira moglo saznati je da su „Čistoća“, „Parking servis“, „Gradske tržnice“, „Gradska groblja“ i „Vodovod i kanalizacija“, odlučili da svojim zaposlenima isplate po 22.620 dinara solidarne pomoći.
Za tu namenu ovih pet firmi izdvojiće čitavih 35 miliona dinara. Gotovo polovina ovog iznosa otići će radnicima JKP „Vodovod i kanalizacija“ jer su oni i najbrojniji pošto ih ima preko šest stotina.
No, većnik Maksimović tvrdi da je finansijska likvidnost lokalnih kragujevačkih javno komunalnih preduzeća u potpunosti stabilna.
– Grad je uložio preko 3 miliona evra u opremu i osnovna sredstva javno komunalnih preduzeća da bi imala sa čime da posluju. Samo u JKP „Čistoća“ je uloženo preko 2,5 milona evra. U narednom periodu su takođe ostavljene subvencija grada Kragujevca prema javno-komunalnim preduzećima da nakon finasijske konolidacija, koju mogu da kažem da je završena, uđemo i u organizacionu konsolidaciju svih preduzeća, rekao je Maksimović.
Oni koji su bili voljni da čitaju materijal za sednicu skupštine mogli su vrlo lako da saznaju kako se ta finansijska stabilnost održava. Grad Kragujevac je, naime, preko milijardu dinara potrošio ove godine na subvencije javnom sektoru.
„Gradska groblja” su, na primer, samo u prvih šest meseci ove godine dobila 50 miliona dinara subvencija, što je ravno gotovo celokupnom prošlogodišnjem iznosu subvencija ovom preduzeću (lane su Gradska groblja dobila 53,9 miliona za celu godinu).
„Gradske tržnice” su u prvoj polovini ove godine subvencionisane sa 46,2 miliona dinara, dok je prošle godine za 12 meseci od grada ovo preduzeće dobilo ukupno 28,7 miliona.
„Čistoća” je dobila za šest meseci ove, dobila devet puta više nego za celu prošlu godinu – 14,9 miliona u periodu januar-jun 2017. godine, a 1,6 u celoj 2016. godini.
– U Kragujevcu praktično nema lokalnog javnog preduzeća koje posluje uspešno. Kragujevac daje relativno velike subvencije „Čistoći”, „Zelenilu”, „Grobljima”, „Vodovodu”, „Tržnicama”, sportskim centrima itd, ali i pored toga oni prave dugove i ne pružaju zadovoljavajuće usluge građanima.
Neka od tih preduzeća, poput „Vodovoda”, ne plaćaju račune za električnu energiju, pa sada EPS-u duguju skoro milijardu dinara, a u prethodnim godinama nije bio redak slučaj da ovdašnja javna preduzeća nemaju sredstva da zaposlenima isplate zarade, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.
Procena Fiskalnog saveta je da lokalna javna i javno komunalna preduzeća duguju preko dve milijarde dinara.
Da apsurd bude veći neki od izmena i dopuna programa poslovanja kojima je predviđena isplata pomoći radnicima, istovremeno je traženo i odobrenje gradskih odbornika za dodatno zaduživanje.
Tako su, recimo, „Gradska groblja” odlučila da izdvoje 2,4 miliona dinara za solidarnu pomoć, a da se istovremeno zaduže kod AIK banke za obrtna sredstva u iznosu od 80 miliona dinara.
Isplata solidarne pomoći predviđena je, inače, aneksom posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća na teritoriji Republike Srbije, koji su u matru ove godine potpisali reprezentativni sindikati u komunalnoj delatnosti i Vlada Srbije.
Solidarna pomoć dodeljuje zaposlenima radi ublažavanja nepovoljnog materijalnog položaja, iznos te pomoći na godišnjem nivou, utvrdiće se za svakog zaposlenog u visini proizvoda minimalne cene rada u skladu sa zakonom i prosečnog mesečnog fonda od 174 sata.
Da položaj zaposlenih u komunalnoj delatnosti grada Kragujevca nije sjajan najbolje govore iznosi mesečnih zarada. Zaposleni sa srednjom stručnom spermom u kragujevačkim javno komunalnim preduzećima u proseku zarađuju između 28.000 i 32.000 dinara. Fakultetski obrazovanima, pak svakog meseca na račun legne između 38.000 i 45.000 dinara.
To svakako nisu velike sume. Međutim, možda pre donošenja bilo kakvog zaključka treba imati u vidu i konstataciju iz izveštaja Fiskalnog saveta koja kaže da je prema njihovim procenama u gradu na Lepenici „preko 600 svih zaposlenih u lokalnim javnim preduzećima predstavlja višak“.
Pare dobili i Kruševljani i Čačani
Javno komunalno preduzeće „Kruševac” izdvojiće za isplatu solidarne pomoći 6,25 miliona dinara. Pomoć od 22.620 dinara dobiće i zaposleni u Javnom preduzeću „Poslovni centar”. Naime, na prošlonedeljnoj sednici gradske skupštine kruševački odbornici takođe su se saglasili da se zaposlenima u ova dva lokalna preduzeća isplati solidarna pomoć.
Čačanski komunalci novac su dobili još pre nekoliko meseci. Javno komunalno preduzeće „Čačak” je, recimo, za ovu namenu izdvojilo je 2,6 miliona dinara. Na odluku gradskih vlasti da se isplati solidarna pomoć reagovala je lokalna opozicija.
– Gradsko veće u Čačku je odlučilo da se kao „solidarna pomoć” dodeli novac svim zaposlenim u javnim preduzećima u gradu i to jednak iznos bez obzira na visinu plate i radno mesto. Na taj način dolazi se do apsurdne situacije da zaposleni i direktori javnih preduzeća koji imaju platu daleko veću od republičkog proseka od oko 48.000 dinara mesečno, dobiju i „solidarnu pomoć”, saopštio je tada gradski odbor stranke Dosta je bilo.
Primedbe da se pomoć deli neselektivno i onima kojima nije neophodna imale su i druge lokalne partije poput Grupe građana „Za napredniji Čačak”.
(Preuzeto: PRESSEK)