ZAVIČAJNO UDRUŽENjE „NEODBRANjENIH SRBALjA SA ZARĐALIM KAŠIKAMA“ (Valjda Vučićevo, otkud ja znam!? Da l’ da pitam Koraksa?)

Iskreno, premišljao sam se tokom sinoćnje večeri imam li više motiva da nastavim, jer su mi se politikanti smučili; svi do jednog! A naročito ovi, kvazi-urbani, kojima daš pristupnicu, a oni bi i olovku i upaljač. Ne razumeju oni onu komparaciju sa prstom i šakom, sem ako nije nešto bizarno i u vezi sa zarđalim kašikama i noževima. Čim ispadneš fer prema njima, oni to odmah vide kao slabost i žele da te kontrolišu.

Neko će reći, ništa novo – ništa sporno.

E, pa… ima! I novog i spornog.

Elem, došlo je vreme naplate, pa ni tu neće biti ničeg spornog, za njih.

Kao što znate, imamo mi tog našeg lokalnog politikanta (ograničenog na lokalno zbog svojih poroka) – Perhana Dinerića. Svašta se ovih dana pisalo o njemu. Dosta svojih šaljivih objava sam i sam posvetio tom, ne baš transparentnom liku i njegovim (ne)delima. No, šta god ja ili bilo ko drugi njemu zamerio, on će nastaviti ono što najbolje ume i zna. Sa tim svojim priprostim šarmom šarmiraće lokalne glupačice (članice), a obradovaće mu se i svaki kafedžija, jer je u kafani galantan, naročito sa potpisom.

E, sad malo i da ga pohvalim.

Za sve ove godine, nikada mi se nije obratio, zamolio za uslugu ili ne daj Bože bilo sa čim pripretio, zbog tih mojih šaljivih objava, što je ipak odlika civilizovanih ljudi.

Mislite li da mu se išta svidelo?

Ne verujem.

Jednostavno, možda i zbog svog boemskog života, nekako je izašao iz malograđanštine i razume satiru, ma koliko bila kritički usmerena prema njemu, a i svestan je da kao političar, odbornik, pa i funkcioner stranke, nekada mora i da istrpi ono što neki tamo negde pametuju. Onaj drugi #crvendać je malo osetljiviji, ali ni on nije podlegao malograđanskoj svesti, ma koliko nepismen bio.

No, ima nekih koji jesu.

Da, klasični malograđani, podmukli i pokvareni; naravno i nepismeni, a o „kreativnosti“ tek da ne govorimo.

Da, lokalni #radikalCi.

No, evo sad ću da vam ih predstavim i najbolje opišem, pa čik neka se oglase bruke jedne!

A znaju dobro i zašto ih je ovo snašlo.

Dakle, to zavičajno udruženje, ne baš milog nam – Aleksandra Vučića, već izvesno vreme obmanjuje javnost i predstavlja se kao nekakva opozicija, iako su u više SNSbistanskih opština u koaliciji sa #naPRDnjacima. Tamo gde se „kao“ neki pobune, spakuju im odbornike u džipa, kao onog nesrećnika, čiji snimak kruži ju-tjubom, a #radikalci obaraju pogled kad im se to pomene, pa čak i dr Šešelj lično. I šta bi? Eno, napraviše i tamo koaliciju sa takvima i srećno vladaju.

Neko će sad pitati: kakve to ima veze sa lokalnim #radikalCima?

Ima, itekako!

Ovi naši su otišli korak dalje sa podmuklošću i pokvarenošću i aktivno su učestvovali u kampanji Aleksandra Vučića, organizovavši mu čak i doček ispred „Goše“, pa i zdravili se sa njim, kao sa najrođenijim. Niste to primetili? Ma je l’!? Evo na fotografiji u prilogu se jasno vidi da su naterali svog predsednika… (ups) poverenika Opštinskog odbora Srpske radikalne stranke da se zdravi sa Vučićem i još gura preko fanatičnih #naPRDnjaka, da bi mu se dodvorio. Da, to je bilo onog dana kada je Vučić došao da laže i obećava jadnim radnicima Šinskih vozila da će im pomoći, a od tada im se više i ne javlja, pa oni danas i po suncu blokiraju prugu i štrajkuju. Naravno, ono što predsednik vlade obeća, predsednik države ne mora da ispuni.

Eto, sada neka se zapitaju na Opštinskom odboru, ti lažni opozicionari, čijom odlukom i ko je naterao poverenika njihovog Opštinskog odbora, da sa svitom trči pred Vučića i u prvim redovima saučestvuje u Vučićevim lažnim obećanjima!?

Mislite da je tu kraj?

Nije!

Zaboravili ste da im je Kenan (prvi komšija poverenika) pozajmio novac da plate struju i da je SAMO ZATO i imenovan baš taj poverenik Opštinskog odbora? Ih, pa nije to bilo tako davno. Čak smo se i šalili u komentarima koliko je to presmešno, mada je meni tad bilo krivo zbog nečeg drugog, tj. zato što su proterali najpismenijeg među njima, da bi sve to i ostvarili. Taj bivši član (potpredsednik Opštinskog odbora u to vreme) me jednom zamolio i za neki predlog, tj. kako da učini članstvo malo aktivnijim. Predložio sam mu da mu poverenici ili predsednici Mesnih odbora podnose izveštaj na mesečnom nivou napismeno. Verujte mi, da se nikada u životu nisam nagledao više smajlija od nekog u porukama. Svestan je bio, da bi ko zna kakve „osnovačke“ sastave morao da čita. Eto sa kakvima je sarađivao i kakvi su ga oterali.

I opet nije kraj.

Dugi niz godina pre toga, isti Opštinski odbor, koji danas trči pred Vučića, mada ranije bez trenutnog poverenika, Kenan je uspešno kontrolisao i preko drugih radikalskih ludorija. Ustupao im je autobuse Centra za sunovrat sporta, kako bi išli na kojekakve mitinge podrške dr Vojislavu Šešelju, zatim za kojekakve promocije knjiga pomenutog autora, neke zapošljavao ili im čuvao radna mesta, a pomagao im je i oko naplate odborničkih dodataka za neke sazive pre 2012. godine. Aman, pa čak im je i svog dugogodišnjeg člana ustupio, da bude poverenik Mesnog odbora „Centar“!? Joj, da. I to je bilo po nekom nepotističkom ključu, ali ko tu kome šta dođe, dan-danas mi nije baš najjasnije.

Al’ ko da zameri Kenanu. Tako i treba sa njima. To zlo i valja kontrolisati. A naročito kad su ništa drugo do zavičajno udruženje, ljutog mu neprijatelja – Aleksandra Vučića. Eno, čuvaju u svojim prostorijama i knjige na kojima piše: recenzent – Aleksandar Vučić. Al’ ko zna!? Možda nisu ni stigli sa čitanjem do te stranice. Nepismena je to družina.

Je l’ vam muka od svega ovoga?

E, pa… i meni je.

Sad me razumete.

Je l’ takvi da me ugase?

Takvi, gori i od Perhana i od Đurhauzena?

Što je najgore, opet ih štedim, iako nisu zaslužili!

(Mom šaljivom drugaru – Lajki, se izvinjavam. Nije on kriv za ovo, već neki drugi; pa sa njima neka vidi, da li im je ovo bilo neophodno. Neka ih pakuje u neku svoju Kovač(n)icu i disciplinuje ih.)