Penzionisani pukovnik Dani Zoltan gost tematske tribine u Azanji: KAKO JE SRUŠEN NEVIDLjIVI

IMG_2178-Veliki heroj poslednjeg rata u 20. veku, okačio je uniformu o čiviluk, i otvorio pekaru

 

Podružnica starih ratnika 1912 – 1918 i njihovih potomaka u Azanji na jedinstven način započela je seriju tribina posvećenih istorijskim temama. Njen predsednik Žarko Talijan pozvao je u goste izuzetnu ličnost – penzionisanog pukovnika Vojske SRJ Dani Zoltana. To je ime čoveka koji je osvetlalo obraz ljudima u sivomaslinastoj uniformi i svim žiteljima jedne male zemlje na brdovitom Balkanu. Reč je o časnom i izuzetno sposobnom  oficiru koji je moćnom, i kako su Amerikanci mislili  nedodirljivom sokolu svoje avijacije,  polomio krila i poslao ga tamo gde mu je i mesto – u blato vojvođanskog sela Buđanovci.

Nekadašnji oficir, koji je svoju struku savladao  do najsitnijih detalja, a ratno iskustvo doveo do zadivljujućeg nivoa, vojna istorija će pamtiti po velikom uspehu, čija veličina i snaga još nije izmerena aršinom podviga, niti je ono što je on uradio, dobilo nagradu kakvu je zaslužio. Za vreme NATO agresije, kad se nad našu zemlju obrušilo 19 najmoćnijih zemalja sveta kojima su  se, ustupajući im svoju teritoriju za borbena dejstva, pridružile i države sa prostora nekadašnje avnojevske Jugoslavije: Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Makedonija, bio komandant  III diviziona 250. brigade protivvazdušne odbrane. Njemu i njegovim ratnim drugovima pošlo je za rukom da iznad sela Buđanovci sruše nevidljivi F – 117 A STHELT tehnologije.

Kako se to dogodilo Dani Zoltan je smireno i jasno ispričao učesnicima prve tematske tribine, posvećene agresiji NATO snaga, koja je održana u trpezariji Osnovne škole „Radomir Lazić“ u Azanji. Kazao je, pored ostalog, da  nevidljivi i nije toliko nevidljiv, koliko su u to bili uvereni njegovi konstruktori, pa i oni što su pomislili da će proizvodnjom i prodajom ovog aviona armijama moćnih zemalja, zgrnuti silne milione dolara. Sve to srušilo se u trenu jedne martovske noći na nebu iznad ravne Vojvodine. Pad nevidljivog pojačao je moral vojske SRJ, dok su kupci tog bombardera iz dve moćne države sveta, otkazali  veliku porudžbinu.

Pukovnik je nadahnuto govorio o prvom vatrenom položaju svog diviziona, o njegovom napuštanju i prelasku u atar sela Šimanovci, o nadmudrivanju  mrskog neprijatelja  i dovođenju u zabludu njegove komande da je ova jedinica Vojske SRJ uništena. Samouvereni neprijateljski štabski oficiri, sedeći u svojim udobnim foteljama i na velikoj udaljenosti, nisu ni znali da su, umesto ratne tehnike, bombardovali makete. Tehnika i ljudstvo III diviziona bili su u punom broju na rezervnom položaju.

A tog 27. marta  „oči i uši“  našle vojske uočile su cilj na nebu, u 20.41, vojničkim rečnikom kazano, dodeljen je cilj za gađanje, a samo minut kasnije nevidljivi je oboren. „Neva“ je pogodila „slabu tačku“ američke STHELT  tehnologije. Pilot, za koga se kasnije ispostavilo da je poreklom Slovenac,  se katapultirao. To je verovatno bio i prvi neprijateljski oficir, koji je isprljao svoje cokule u blatu napadnute zemlje. Prema kazivanju pukovnika Zoltana, tu se nije završila drama američkog pilota. Dok je sa zemlje uspostavljao vezu sa svojom komandom, čuo ga je zastavnik Vojske SRJ, koji je tečno govorio engleski, pa pošto mu je preuzeo šifru, uneo je zabunu tako što se predstavio kao katapultirani pilot.

oOo

Kad je oružje zaćutalo, heroj poslednjeg rata na tlu Srbije u 20. veku, pukovnik Dani Zoltan,    skinuo  je uniformu, simbolično je  okačio o čiviluk  u svom domu u Kovinu i započeo porodični biznis. Sa  ženom i sinovima  otvorio je pekaru, pošto je procenio da svojom penzijom  neće moći da izdržava porodicu i školuje decu. U međuvremenu je prihvatio ponudu da se o njegovom podvigu snimi dokumentarni film. I dok su oko toga tekli pregovori, sin ga upitao šta bi uradio kad bi se kojim slučajem sreo s pilotom nevidljivog.

„Ništa, pozvao bih ga da popijemo piće“ – odgovorio je.

Do susreta našeg visokog oficira i američkog pilota je došlo. Dugo su razgovarali o onome što se događalo u vreme NATO agresije. Američki pilot, prema rečima pukovnika Zoltana se, stalno izvinjavao. Ispričao je kako su, pre nego što će početi bombardovanje, pripremani za taj čin. Njima su govorili kako tamo u nekoj zemlji vlada veliki diktator, čiji su podanici sve sami divljaci, pa je došao  čas da im se „pokaže bog“ i daruje sloboda. Ali, kad je došao u Srbiju i kad je upoznao njene ljude, uverio se da su sistematski lagani i da anđeo NATO-a nije bio ni malo milosrdan. U to se uverio i kad je video bombardovane zgrade u Beogradu i čuo koliko je  narod stradao.

IMG_2179Pukovnik Dani Zoltan, na poziv američkog pilota, posetio ga je u Americi. I dok su razgovarali primetili su  da se njegovom domu približavaju dva policijska automobila sa upaljenim rotacionim svetlom.  Prizor nije bio ni malo prijatan, posebno za gosta iz Srbije. Pilot je izašao iz kuće i ubrzo se vratio da gostu saopšti neočekivanu vest. Naime, gradonačelnik  tog mesta, koji je nekako saznao za ovu posetu, pozvao je pukovnika Zoltana da dođe na parti, priređen  u njegovu čast.

Ono što je u Azanji ispričao pukovnik Dani  Zoltan  ganulo je sve posetioce tribine. Postavljeno mu je i nekoliko pitanja iz publike, pored ostalog, i zašto je između vojničke slave i mirnog života, izabrao penziju? Odgovorio je kratko, vojnički jasno i s primetnom željom da u sve ovo ne upliće politiku i odnos tadašnje vlasti prema vojsci. Za njega je bitno da je svoj oficirski zadatak obavio časno i pošteno, ponosan i na to da mu za vreme bombardovanja nije stradao ni jedan vojnik i da je svu ratnu tehniku, neoštećenu, vratio tamo odakle je i preuzeta.

Pukovnik Zoltan je dragulj u kruni odbrambenog sistema zemlje koja mu se još nije adekvatno  odužila za podvig koji je učinio.

D. Janojlić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *