Prof. dr Radmila Milentijević među laureatima priznanja Matice iseljenika: POVELjA ZA VELIKU DOBROTVORKU

-Ona je sama gradila svoj životni put i  intelektualni hod, a na ponos srpske nacije – istakao je starešina Saborne crkve u Beogradu, otac Petar Lukić

 

Prof. dr Radmila Milentijević našla se među laureatima Povelje za 2016. godinu Matice iseljenika Srbije. U obrazloženju, koje je propraćeno snažnim aplauzom, ističe se da je rođena u Azanji, ali da je najveći deo svog života provela u Americi. Završila je Ekonomski fakultet u Beogradu, a doktorirala u SAD. Bila je ministar u Vladi Savezne Republike Jugoslavije i u Vladi Republike Srbije.

-Njena posvećenost humanitarnim aktivnostima i njena dobročinstva prema srpskom narodu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, nemaju granica – navodi se u obrazloženju odluke za dodelu Povelje Matice iseljenika Srbije. – Zbog toga ona zaslužuje svu pažnju i veliku zahvalnost.

U njeno ime Povelju je primio otac Petar Lukić, starešina Saborne crkve u Beogradu.

-Gospođa Radmila Milentijević, a ja ću govoriti odande odakle sam i pozvan, a to je iz Srpske pravoslavne crkve, je ne tradicionalni vernik zbog lepih običaja kako se to kaže u našem narodu, nego doživljajni vernik, revnosni član svoje Crkve u Njujorku, čiji je i veliki dobrotvor, čak i više od toga – kazao je, primajući u njeno ime Povelju, otac Petar Lukić.- Radmila Milentijević je jedna izuzetna figura u srpskom narodu i u srpskoj dijaspori. Ona nije pošla „trbuhom za kruhom“, nego željna znanja i slobode, pošla je u tuđinu, gde je njen otac bio prognan. On je, do pred samu smrt, nije nikad video, niti je doživeo Srbiju u novijim godinama, a ona je sama gradila svoj  životni put i intelektualni hod, koji je na zavidnom nivou, a na ponos srpske nacije.

Ona, nastavio je otac Petar Lukić, kao izvanredan i odličan profesor, i kao intelektualka, nikad nije samo stala na pukim udžbenicima koledža i univerziteta, nego je svoj intelektualni rad proširila, evo i u ovim godinama, kada ona piše i izdaje predivnu knjigu, o Milevi Ajnštajn. U toku je njen revnosti rad na knjizi opet o jednom znamenitom Srbinu, Mihailu Pupinu.

-To je dakle žena, Hrišćanka, Srpkinja, koja je u sebi sjedinila sve ono što bi trebalo da krasi sve nas zajedno – dodao je otac Petar Lukić. – O njenom donatorskom radu, nemoguće je da govorim, jer ne mogu sve nabrojati. Dobrotvor je svoje Crkve Sv. Save u Njujorku, hrama Sv. Save na Vračaru, Saborne crkve u Beogradu gde sam ja starešina, ktitor je Arhiva prvog beogradskog pevačkog društva, najstarijeg hora u Srbiji, pomagala je svima koji su ratom bili ugroženi, da pomenem samo kuće nekim porodicama na Kosovu… Značajna je i njena pomoć Republici Srpskoj i Srpskoj krajini.

Njene donacije su zapravo plod njenog mukotrpnog rada i zarađenog novca koji nikada, a ni sada, ne troši na luksuzan život, već deli sa svojim narodom, sa svojom  Azanjom, Vlaškim  Dolom, sa Višnjićevim rodnim selom u kome mu je podigla spomenik. U Trsteniku je podigla spomenik kneginji Milici. Pomagala je srpsku pravoslavnu opštinu u Rumuniji, u Rešici, manastir Nikolje itd.

-Ne mogu sve nabrojati, a sticajem okolnosti znam sva njena dobročinstva, pa je sa ovog mesta pozdravljam i želim da je Gospod ukrepi u njenom zdravlju – završio je starešina Saborne crkve u Beogradu, otac Petar Lukić.

Dragoljub Janojlić