Sedmi susret fudbalera veterana Vodica i Ždrebana: BRATOLjUBLjE NA UČIN NAČIN
-Odigrana prijateljska utakmica na kojoj nisu brojani golovi, već novosklopljena prijateljstva za jačanje druželjublja braće po veri
Dan uoči Velike Gospojine beše ni prohladan ni previše topao, moglo bi se reći idealan za sedmi susret fudbalera veterana Vodica i Ždrebana. Učitelj Milan Todorović, inicijator i arhitekta ovog druženja, od ranog jutra je u svojoj školi, na zbornom mestu onih koji će oko podneva dočekati drage prijatelje iz Republike Srpske. Ovaj susret je i mesto gde se svaki put polaže ispit iz predmeta koji se zove gostoljublje. A nezamenjivi domaćin je, u pravom smislu rečeno, uča Milan kako ga najčešće oslovljavaju njegovi bivši i sadašnji đaci, komšije i prijatelji. On je čovek koji zna red, poštuje običaje i pravila ponašanja, i što je najvažnije, ume da ostavi lični i kolektivni utisak.
Za njega se,na primeru ovih susreta braće po veri i prijateljstvu, može kazati da je i prvo lice rodnog sela i dostojan reprezent Vodica. Spominjemo ovo da bi se bolje razumelo njegovo nastojanje i zalaganje da druženje fudbalera veterana dva udaljena, ali srcu blizu sela, preraste u lepu tradiciju. Učitelj Milan je, možda pre drugih, razumeo i shvatio šta Srbima preko Drine znači matica, koliko se na nju oslanjaju i zašto tako radosni dolaze u majku Srbiju.
Zato njihov doček na Cekića brdu, sa zastavom Srbije i buklijom, nije protokolarni izuzetak, ali jeste nešto što budi emocije i izmamljuje suze. Zagrljaji i čvrst stisak ruku, samo je tek početak „otvaranja duše“ i uvod u ono što će uslediti. A gosti iz Ždrebana toplo su primljeni od dela rukovodstva Opštine, u maloj sali posluženo je osveženje, razmenjeni su pokloni, a potom vođeni razgovori kako da se sedmogodišnja sportska saradnja proširi i na druga polja delovanja. Tokom razgovora čulo se da ima mesta i privrednoj i kulturnoj saradnji, što je tema za rukovodstva dve opštine – Smederevska Palanka i Modriča.
Učitelj Milan, očevidno zadovoljan kako ovaj susret protiče, s radošću u duši predvodi goste iz Ždrebana na putu ka Vodicama. Ide se preko Uzun ćuprije, pa blagom uzbrdicom ka centru sela i školi. Domaćin Milan Todorović pokazuje nove i lepe kuće pored druma, neke su arhitekturom, veličinom i onim što ih okružuje stekle status dvorca. Dobro je da i toga ima u selu koje se u zavičajnu čitanku upisalo po mnogim izvorima pijaće vode, majstorima-kamenorescima, dobrim povrtarima i ratarima, etno-manifestacijama…
Autobus kojim su stigli gosti, na Učin predlog, parkiran je kraj spomen-kuće Pere Todorovića. Braća iz Ždrebana interesuju se za ovu lepu građevinu i na „licu mesta“ saznaju da će to biti Dom srpskog novinarstva, u spomen na Vodičanina Peru Todorovića, a Vodice postati prvo Novinarsko selo u Srbiji i šire u okruženju.
Za goste i domaćine u Osnovnoj školi priređen je ručak, a posle kraćeg odmora, na Gradskom stadionu odigrana je prijateljska utakmica na kojoj golovi nisu bili važni, brojala su se samo nova prijateljstva sklopljena među fudbalerima Ždrebana i Vodica, ali i sa onima koji su odvojili vreme da ih bodre sa tribina.
Drugarsko i bratsko veče, priređeno potom u vodičkoj školi, bilo je kao i uvek – za pamćenje. Gosti i domaćini bili su ispoštovani i od predstavnika lokalne vlasti. Održane su zdravice, razmenjeni skromni pokloni, a sve to uz muziku i pesmu. U svakom slučaju, bio je to još jedan veliki susret fudbalera veterana dva sela. D
Dva sela koja vezuje jedno srce.
D. Janojlić