(Из)Ванредни коментар - пише: Дејан Црномарковић

Смрт културе

PrintЈедна бизарна ситуација изнедрила је „јунака“ ове приче о томе како је почела да се гаси и на крају умрла – култура.

Нису је дотукли само некултурни већ и дипломирани квази-култураши.

Елем, пре неколико година један поета је заказао промоцију своје књиге у елитном градском простору. Он је аутор неколико књига, добитник више награда…

Члан је и…, библиотеке.

Да ствар буде на нивоу, ангажовао је и књижевног критичара из престонице да му јавно похвали дело, а он ће за ту „услугу“ да му плати 50 евра.

Упс, да не заборавим, поета је један од дипломираних представника литерарне елите града у коме живи.

Значи има диплому, не баш престоничку, али има је.

Онај критичар мало је поранио на промоцију, па је чекајући почетак лагано циркао неку брљу.

И запио се критичар, мада је изгледао као да је трезан.

Тек када је почео да говори јако лоше о књизи коју је требало да похвали видело се да је брља прорадила.

Није баш да је „обрисао под“ књижевним делом члана…, библиотеке, али, и није да није.

Завршило се представљање књиге, уредно је поета платио критичару хонорар, локална телевизија је објавила прилог, писале су о томе и једне новине које су, из одређених разлога, мало „амортизовале“ целу ствар.

Седам дана, после тог „књижевног спектакла“ нико није видео поету.

Ни на посао није долазио…

Процурело је да је јаком ракијом, у топлини дома, лечио срамоту и тугу.

***

Елем, култура у Србији није умрла природном смрћу. Она је убијена на најгнуснији начин.

Мучена, трована, напустила нас је у највећим мукама.

Остали су „само дугмићи“.

А онда се појавила квази-култура и заузела упражњено место.

Устоличили су је лажни уметници, таблоидни медији и дрипачка политичка елита.

Окупирала нас је естрада.

„Тачку на И“ ставили су политичари, који немилице „улажу“ у некултуру и афирмишу „дно-дна“ као релевантни систем вредности.

Од свих актуелних, белосветских – изама – у Србији се утемељио БАБИЋИЗАМ.

То је друштвени систем настао спајањем највећих будалаштина и глупости актуелног доба.

Уочљиво је да држава ради за ту „ствар“.

Толико ми је мука од тога да сам почео, чак, и да уживам у репрезентима тог поретка.

Једна „метреса“ постала је ТВ звезда.

Друга је написала књигу коју промовише широм Србије.

Криминалац је објавио аутобиографију.

Фолкерка која се хвали да не носи доњи веш – сакупља уметничке слике.

Старлета-клаберка је постала новинарка.

Уметника пуна тиква, на сваком кораку писац, сликар, глумац…

Од шездесет доступних телевизија, само једна не лаже.

Вероватно, да ни ја више нисам ја.

А, ако сам неко други, онда би, бар, требали да се упознамо.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.