Intervju Dejana Crnomarkovića za grčki „Culture now“: IZ SRBIJE SA LjUBAVLjU

1– Povodom Svetskog dana poezije u grčkom „Culture now“ izašao je opširan intervju sa našim autorom. Intervju je uradio poznati grčki novinar Hristos Daskalakis

 

Koje uspomene imate iz Grčke? To je zemlja koja vas je inspirisala?

-Za mene, Grčka je posebna zemlja, prostor u kome se osećam kao kod kuće. Ponekad morate da odete hiljadu kilometara od kuće – da bi se osećali kao kod kuće. Nekada davno, u prošlom stoleću 1993. godine, kada se raspadala moja domovina Jugoslavija, potražio sam utočište u Grčkoj i stigao na Krit, u Retimno. Živeo sam tamo nešto više od godinu dana, upoznao divne ljude, stekao lepa prijateljstva. Tamo sam upoznao i, današnjeg prevodioca moje knjige na Grčki, Noru, i evo, posle više od dvadeset godina obnovili smo prijateljstvo, što je dovelo do toga da moja knjiga „O izgubljenim danima“, koja je u Srbiji objavljena 2005. godine, bude objavljena i u Grčkoj. Nora je učinila veliki napor i iskoristila svoje talente da prevede knjigu i ona je objavljena u decembru 2015., a izdavač je „Publishing direct“ iz Atine. U Grčku, posebno u Atinu, uvek dolazim punog srca i sa željom da ponovo obiđem sva ta divna mesta. Pogled na Akropolj iz stana mojih prijatelja Nore i Pavlosa je nešto što budi inspiraciju i deluje kao dobro vino. I nekako me čini jačim. Valjda je to autoritet prošlosti. Vekovi.

Šta pruža vašoj duši jedna pesma?

-Poezija je moj lični okršaj sa životom. Neki prostor u kome smo „jedan na jedan“. Duboko proživljavam taj sukob, i svaka napisana reč me približava krajnjem ishodu. Nema tu pobednika i poraženog, a ostaje reč, ostaje pesma… Ne bih menjao taj fantastičan osećaj.

Kako se osećate svaki put kada napišete-dovršite poslednju reč?

-Potpuno ispražnjen od borbe sa samim sobom. I kada stavite poslednju tačku, vi tačno znate da li je na papiru ostalo nešto što će da živi, nešto što je umetnost ili ste samo ostavili još jedan lični trag. Taj trenutak, poslednje tačke, je baš ono što vas stalno vraća u poeziju. Jedan veoma ugledni književni kritičar iz Srbije, Milutin Srećković, koji već dugo nije među živima, nekada davno kada sam počinjao da ulazim u književne vode, rekao mi je: „da bi postao veliki pesnik potrebno je da napišeš jednu veliku pesmu“. A onda je nekoliko nedelja čitao tekstove koje sam mu doneo, izdvojio najbolje, i tako je nastala moja prva knjiga „Deo nemira“ koju je 1989. objavila jedna izdavačka kuća iz Crne Gore.

Da li je bitno da se danas čita poezija?

-Poezija je razumljiva relativno malom broju ljudi. Uopšte umetnost je sve dalja od svakodnevnog života ljudi, u ovoj liberalno-kapitalističkoj jurnjavi za novcem. Ali, ta vrsta „hrane“, mislim na poeziju, od nas pravi bogatije i bolje ljude.

2Šta mislite da li omladina danas čita poeziju?

-Rekoh, to je postala privilegija, imati potrebu i vremena za umetnost. Poezija je redak, ukusan zalogaj života, kao onaj potez četkicom koji od prosečne slike napravi remek delo.  Nadam se da mladi imaju potrebu da se razvijaju i u tom pravcu. Voleo bih da je tako.

Kom grčkom pesniku se divite?

-Sjajan je Janis Stingas, njegov stih je oštar i ne ostavlja vas ravnodušnim, rado pročitam Dimitru Kotulu, pa zatim dobitnika Nobelove nagrade šezdesetih godina prošlog veka, samo par godina posle našeg Ive Andrića, Jorgosa Seferisa.

Šta mislite šta Grčka nudi obrazovanju i umetnosti čovečanstva?

-Ona je temelj kuće koju zovemo Planeta Zemlja. Grčka kultura je uspostavila sistem vrednosti na kome je bazirano čovečanstvo. Danas je u toku ekonomsko osvajanje sveta i tu emocija, talenat i pamet grčkog naroda dolaze pred veliko iskušenje. Grci su, kao i Srbi, emotivan i karakteran narod, zato nam teško padaju svetske nepravde. A skloni smo da zbog toga ulećemo iz greške u grešku. Današnja Grčka ne zavisi od volje bogova sa Olimpa, već od snage i sposobnosti njenih građana da žive i prežive profitersko doba. Niko nam, osim nas samih, ne može pomoći…

Da li je poezija jedan način ispovedanja?

-Poezija je, kao što rekoh, moj razgovor sa samim sobom, koji kroz pesmu postaje poruka koju vam prenosim. Pisanje je borba koja iscrpljuje ali vam vraća neslućeno zadovoljstvo. Ako je ljudski život božanska tvorevina onda je poezija najčistiji njen deo. Ali ja sam više za suočavanje sa stvarnošću, za pogled „oči u oči“.

Da li je način komunikacije?

-Poruke koje su mi, kroz svoje pesme, preneli Čarls Bukovski, Pablo Neruda, Žak Prever, ili, po meni, najveći srpski pesnik Branko Miljković, pa zatim najveći rok-pesnici Džim Morison ili Bob Dilan, vaspitavale su me i napravile od mene ovo što jesam. Bilo je tu još mnogih autora, pomenuo sam samo neke. Verujem, i znam, da su i neke moje poruke ostavile trag. Da, poezija je dubinska komunikacija između nas. Zapravo, način života.

Kako se osjećate što su vaše pesme prevedene na grčki?

-Najznačajnije stvari u životu, koliko god da ste ih očekivali i mislili da ste ih zaslužili, dogode se sasvim slučajno. Nora nije mogla drugačije da se „oslobodi“ knjige „O izgubljenim danima“ nego da je prevede i podeli svoj doživljaj te poezije sa svima vama u Grčkoj. Pričala mi je da su mnogi značajni ljudi iz grčke kulture iskazali pozitivne kritike na račun te knjige. Takođe, meni je veoma važno što mi je Nora objasnila da jedan Pavlos Lefas, ugledni profesor univerziteta, nikada ne bi napisao i objavio recenziju te knjige i doveo svoj ugled u pitanje, da ne misli da je kvalitetna. Čini mi čast što je na prvoj promociji knjige u Atini, u „Free thinking zone“ o knjizi govorio jedan od najvećih grčkih umetnika i rektor Fakulteta umetnosti u Atini, Panos Haralambous, koji je bio i lični prijatelj velikog srpskog pisca Danila Kiša. Niko ranije nije tako studiozno, argumentovano i lepo govorio o mom radu kao što je to učinio gospodin Panos Haralambous. Veoma sam počastvovan što me je, u svom umetničkom žargonu, nazvao „patrijarhom kulture“. Video sam da je i izdavač, gospodin Lykurgus Hacakos veoma zadovoljan i da planira još neke promocije. Grčki mediji su sjajno najavili i ispratili izlazak moje knjige i promociju. Mogu da vam prenesem da je i nekoliko časopisa u Srbiji objavilo tekst o promociji u Atini, dva značajna Portala: Udruženja novinara Srbije i Lokal presa, kao i magazin „Serbian mirror“ koji izlazi u Čikagu. Pa na kraju, da vam odgovorim pitanjem: šta mislite, kako se osećam?

Da li ste zabrinuti zbog današnjih zbivanja na evropskoj sceni?

-Preživela je Evropa mnogo teže periode, pa će preživeti i ovo doba. Problem je kako ćemo mi preživeti talase bezumlja, besmisla, sebičnosti i prostakluka, koji osvajaju Evropu i svet. Planeta se menja, postaje besmislena i surova, sve je manje ljubavi i razumevanja. Čak i kod mene su pomešane emocije kada razmišljam o migrantima, o stotinama hiljada ljudi koji napuštaju svoje domove i dolaze u Evropu. Najveći deo njih neće se snaći u novom okruženju i ostaće na teretu društva. Imam strah od zaslepljenosti i bezumlja ljudi koji koriste tu situaciju da bi se uvukli u Evropu i organizovali terorističke akcije. Postalo je opasno putovati ili šetati po evropskim metropolama. Svi smo postali – meta.

Kao roditelja, šta je ono što vas najčešće brine?

-Vrednosti u okviru kojih sam ja odrastao u nekadašnjoj Jugoslaviji više ne postoje. Imali smo jako kvalitetno obrazovanje. Kulturu… Vaspitanje… Družili smo se… A danas svega toga nema. Prisustvujemo opštoj društvenoj, kulturnoj i duhovnoj apokalipsi. U Srbiji su najgledaniji rijaliti TV programi u kojima se neki ljudi sa dna društvene lestvice po ceo dan i noć svađaju pred kamerama i to privlači brojan TV auditorijum. Žao mi je što će moj sin odrastati u društvu u kome dominiraju takve vrednosti, ali šta je tu je. Uvek i svuda postoji i ona druga strana, postoji put koji vodi na ovu stranu, ali tuda je malo teže proći. Treba se suočavati sa sobom i sa okruženjem. Preispitivati sebe…

3Mislite li da umetnost može biti jedan izlaz iz ovih dana?

-Umetnost je izlaz ukoliko ste spremni za to. Ako proizvodite umetnost onda vaš put neće dolaziti u pitanje. Ako ste konzument umetnosti opet ste, sa moje tačke gledišta, na pravom putu. Ostaje još samo ono što nam je svima poručio Žan Pol Sartr: „Imam dovoljno para da mogu da budem slobodan“. Tu leže potencijalni problemi. Gladni ljudi ne razmišljaju o umetnosti.

Šta biste savetovali mladim ljudima?

U jednom starom jugoslovenskom filmu glavni glumac kaže: „svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem“. To je čuveni film Emira Kusturice, „Sećaš li se Doli Bel“ koji je svojevremeno pobedio u Kanu. Eto, to je poruka. Ja nikada nisam bio skroman i zadovoljavao se brežuljcima, već sam pokušavao da osvajam vrhove. Nekada i ne uspete, ali i to je poruka. Samo, treba imati pokriće za taj put, u znanju, obrazovanju, talentima… To je teži put, ali je zadovoljstvo veće.

 

Hristos Daskalakis

 

 

Cikaški Serbian mirrorČIKAŠKI MAGAZIN „SERBIAN MIRROR“ O KNjIZI

 

U martovskom broju magazina „Serbian mirror“, koji izlazi u Čikagu, i namenjen je dijaspori u SAD, objavljen je tekst o grčkom izdanju – i „Promociji bez publike“ koja je održana u Narodnom muzeju u Smederevskoj Palanci – knjige „O izgubljenim danima“ našeg autora Dejana Crnomarkovića.

 

Dnevni list PolitikaDNEVNI LIST „POLITIKA“

 

Dnevni list „Politika“ objavio je tekst o grčkom izdanju knjige „O izgubljenim danima“ našeg autora i o promociji koja je održana u Atini.

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *