Konferencija za medije direktora Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci: GODINA VELIKIH DOGAĐAJA

-Bogata proslava jubileja i uspešno reprezentovanje u Beogradu i drugim gradovima

 

Direktor Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci Stevan Martinović održao je konferenciju za medije. Na samom početku zahvalio je predstavnicima javnih glasila na korektnoj saradnji u 2016. godini i izrazio nadu da će tako biti i ubuduće. Istakao je da bez podrške medija Narodni muzej ne bi mogao da ostvari evidentne rezultate u radu. Oni su omogućili da se ono što se dešavalo tokom minule godine na adekvatan način približi publici. Kolektiv muzeja je ponosan na ono što je postigao u odlazećoj godini, posebno ako se ima u vidu da su se ustanove kulture suočavale s teškom, pre svega ekonomskom situacijom.

Martinović je, sumirajući tekuću godinu, posebno istakao dva veoma važna događaja. Radi se, pre svega, o dva događaja koja su i obeležila 2016. godinu. Reč je o 50. godišnjici Narodnog muzeja. Za njegovo osnivanje i višegodišnji rad, odato je priznanje ljudima koji su u tome učestvovali i dali doprinos. Tako je priređena izložba, koja je bila dostojna jubileja, kojoj je na jedan pristojan način svojevrstan pečat dao prof. Dragoljub Bulatović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Na samom otvaranju izložbe bio je i Slobodan Mijušković i Ljiljana Gavrilović, istaknuti stručnjaci kad je muzeologija u pitanju.

Martinović je podsetio i na akciju prikupljanja umetničkih dela. U 2016. godini dobijeno je 17 vrednih dela. Zaslugom Opštinskog odbora SPS i posebno Slavoljuba Đurića, Narodni  muzej je svoj likovni fond obogatio sa tri slike. Bio jer to jedan zaista lep gest, a jedna od tih slika se automatski odmah našla i na izložbi. Saradnja sa političkim partijama, na tom nivou, bila je veoma uspešna. Ova akcija završiće se izložbom poklona kojom će se zatvoriti izložba „Čuvari vatre“. Ona je dostigla veliki uspeh, posetio ju je i razgledao veliki broj ljudi; bila je interesantna i za medije sa nacionalnom frekvencijom. O tome su pisali „Politika“, „Večernje novosti“, „Blic“ i dr. Napravljen je svojevrstan iskorak kada je u pitanju Smederevska Palanka.

Druga, veoma značajna aktivnost, desila se nedavno. Radi se o izložbi „Predstava čoveka – dela srpskog modernizma“ iz zbirke ovog Muzeja. Njome se ova ustanova kulture predstavila beogradskoj publici. To je bio, ako se tako može reći, svojevrstan  povratak Narodnog muzeja i njegove slikarske zbirke na  pozornicu „Velika svetla prestonice“. Podsećanja radi, Narodni muzej je u Beogradu poslednji put gostovao 1988. godine. Izložba je naišla na veliko interesovanje prestoničke publike. S obzirom da Dom Vojske u Beogradu nije skoro imao tako kvalitetnu postavku, rukovodilac Galerije je odlučio da je produži za još dvadesetak dana. Ta izložba je poslužila za prodor na kulturnu, umetničku i svaku drugu scenu u Srbiji, pa su nakon njenog otvaranja dobijene ponude eminentnih institucija kulture, poput Spomen zbirke Pavla Beljanskog. Moguće je da će se već početkom sledeće godine izložba preneti u Novi Sad. Napravljen je i kontakt s Galerijom u Šidu. Na ovaj način pruža se mogućnost da se najšira publika upozna sa umetničkim blagom kojim raspolaže Narodni muzej u Smederevskoj Palanci.

U godini na izmaku Muzej je priređivao sadržaje koji su imali svoj didaktički, umetnički i društveni karakter. Gost muzeja bio je Dragoslav Bokan, koji je zajedno s Nemanjom Devićem održao zanimljivo predavanje  povodom zatvaranja izložbe „Bizerta u srcu Srbije“. Bila je i mini prezentacija izložbe o Mihajlu Pupinu. Priređivane su i zanimljive debate. Narodni muzej se bavio i društveno korisnim  radom. Zaposleni u njemu uređivali su park, vozili bicikle u sklopu akcije promovisanja zdravog života. Bilo je pregršt programa tokom 2016. godine. Izložba „Ornamenti…“ koja je bila aktuelna i 2015. nastavila je da živi, gostujući u Sremskim Karlovcima, Petrovcu na Mlavi, Paraćinu…

-I naredne, 2017. planiramo da  putujemo sa istom izložbom; bićemo u Smederevu, Boru, Trsteniku i još  nekim gradovima – najavio je Martinović.- Tako nastavljamo veoma značajnu priču o vrednosti naše arheološke zbirke, prvenstveno neolitskog perioda. O tome je nauka i struka veoma dobro upoznata…  Imali smo, takođe, jedno zanimljivo sedmodnevno predavanje, odnosno promociju arheološkog filma. U našem muzeju gledali smo uglavnom sadržaje stranih produkcija, a bilo je i sjajnih domaćih filmova. Za „Noć muzeja“ napravili smo retrospektivu i prikazivali neke od najzanimljivijih filmova, kakav je bio onaj pod naslovom „Vikinzi“. Ni ove godine nismo zaboravili na naš mini projekat „Kafa u Muzeju“. Imali smo uspela druženja iz čega se izrodio opet mini projekat naših arheologa „Kafa u Muzeju, arheologija Vi i Mi na Ti“. Imali smo i veče u Starom Selu, a cilj nam je da se i nadalje pojavljujemo na najrazličitijim mestima, prvenstveno u selima i mesnim zajednicama.

Narodni muzej se trudio da učestvuje u dešavanjima, koja su možda i izlazila iz okvira njegove politike i  poslanstva, a opet  s druge strane imali su veze sa sećanjima, sa Palankom kako je izgledala nekada, pa se tako učestvovalo i u obeležavanju praznika, koji se iz nekih razloga danas ne slave na način kao nekada. Tako su se zaposleni u Muzeji setili 10. oktobra – Dana oslobođenja Palanke u Drugom svetskom ratu. Tom događaju mahom su prisustvovali stariji sugrađani. Martinović je podsetio i na izložbu o generalu Terziću za koju je rekao da je pandan onoj o generalu i akademiku Živku Pavloviću.

-Ponosni smo i zadovoljni onim što smo uradili u 2016. godini – predočio je Martinović.- Sigurno je da se moglo i više i bolje, ali kad znamo u kakvoj se situaciji Muzej nalazi čitav niz godina, ovim što se postiglo možemo biti više nego zadovoljni. Činjenica je  da se situacija popravlja, a imamo i podršku lokalne samouprave. Ljudi na čelu naše opštine se trude da zajedno  rešimo brojna goruća pitanja.

Dragoljub Janojlić

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *