Ликовна колонија у Башину опстаје захваљујући донаторима и ентузијазму једне жене: ШТАФЕЛАЈИ У АМБИЈЕНТУ СЕОСКЕ ИДИЛЕ

-Позиву организатора   одазвало  се 12 уметника, а  десет њихових одабраних слика красиће просторије ОШ „Херој Иван Мукер“ у Смедеревској Паланци             

 

Сликарски сусрети „Душом на платну“ у Башину трају упркос тешкоћама финансијске природе за разлику од сличних манифестација  које су се давно угасиле са слабим изгледима да ће  скоро бити обновљене. Овде није само проблем недостатка новца већ пре свега одсуства нових иницијатива и, условно речено, храбрих појединаца да се упусте у посао који даје брзе и видљиве резултате. Ликовни викенд у Водицама и Ликовна колонија у Кусатку (оба села су на територији општине Смедеревска Паланка), давно су пали у заборав, а дела која су на њима настала (у Водицама на стотине) лишена су колективног увида.

Кад се све то има у виду, онда једна жена-ентузијаста, именом и презименом Биљана Ивановић, која није сликар, али ту уметност носи у души, заслужује речи хвале и свако поштовање. Она ради у Основној школи „Херој Иван Мукер“ и овог јула је по деветнаести пут окупила ликовне ствараоце у свом  сеоском дворишту које са разноврсним цвећем, лепо негованом травом, дрвећем и грађевинама представља лепу, готово идиличну слику. У таквом амбијенту ове и протеклих година штафелаје је разапело више од сто сликара из готово свих крајева Србије. Међу њима су 2013. године били и француски професори, који су  у родно село знаменитог генерала и академика Живка Павловића стигли у пратњи  српског колеге Јована Зеца. Пре десет година штампана је фотомонографија ових сликарских сусрета.

-Ти сусрети су допринели да моја ћерка Кристина, иначе примењени уметник, борави неко време у Туру и посети француску престоницу Париз, која се тамо представила изложбом својих радова – прича нам поносна мајка Биљана. – Она је, такође, као девојчица учествовала на овим ликовним сусретима, али тада није показивала неко посебно интересовање за ликовну уметност. Међутим,  испољавала је  одређени вид перцепције тако да је одрастањем почињала да разумева  оно што запажа. Сматрам да је она добро разумела запажено и преко ових сликарских сусрета дубоко зашла у пределе ликовне уметности са добрим изгледима да се развије у великог уметника. То говорим као њена мајка, субјективна сам, али у мојој Кристини видим  управо то – велику уметницу, која ће у тој  уметности оставити дубок траг и неће остати малена испод звезда.

Наша саговорница, идејни творац и домаћин ове колоније, не таји да је у овоме што ради подржава, пре свих, њена породица, али и многи ликовни ствараоци што, како наглашава, не би рекла и за политичаре, који су се оглушавали о њене пројекте. То је доживљавала као тешко и лично разочарење, али није клонула нити посустала у  намери да нађе начине и омогући да ови ликовни сусрети трају безмало две деценије. Како није наишла на разумевање средине, одлучила је да седиште свог Удружења пресели у Београд, прецизније на подручје градске општине Вождовац.

-Ови сликарски сусрети, односно колонија „Душом на платну“  не би могла да постоји да није донатора, који омогућавају да се купе платна и остали сликарски материјал – наглашава Биљана. – Донацијама омогућавамо и куповину намирница за исхрану учесника колоније. Ти трошкови нису мали и нису једини у овоме што се ради. Коштају и излети сликара до историјских места у околини. Тим спонзорима узвраћамо тако што им уступамо слике, али се и трудимо да вредним ликовним делима обогаћујемо наш сликарски фонд. Циљ нам је да нам од сваког учесника колоније остане бар по једно дело. Планирамо да радимо нову фотомонографију, а колико ћемо трајати зависи од подршке донатора. Планирамо и једну ретроспективу целокупног досадашњег учинка учесника наше колоније. Та изложба би била овде, у сеоском дворишту породице Ивановић, а сада и Пирковић.

Наша саговорница напомиње да је у више наврата сугерисала директорима школе у којој ради да искористе њену наклоност и добру вољу  да  се школски простор оплемени сликама насталим у Башину. Нови вршилац дужности директора Драгана Ристић је одушевљено прихватила ову иницијативу и ускоро ће школу красити десет уметничких дела. За координатора ове акције одређен је дипломирани сликар Милош Јанојлић.

-Од свег  срца желимо да оплеменимо просторије наше школе – предочава Биљана.- То је наша друга кућа у којој проводимо већи део радног дана. На услузи нам је 12 сликара. Међу њима је и неколико „повратника“ као што је, на пример,  Зоран Палић који је у рад колоније укључио и своју супругу која брине о комплетном књиговодству удружења. Позив да стварају у Башину прихватили су Горан Арсенијевић из Голубиница,  Милан Ђурић из Војке,  Јосип Клер из Црвенке,  Синиша Крунић из Вршца,  Снежана Јаковљевић из Крушевца, Зоран Палић и Бојан Столић  из Смедеревске Паланке, Кристина Пирковић из Башина, Буба Наумовић,Тамара Косановић  и  Зорица  Стаменковић из Београда.

Д. Ј.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *