Пројекат "Тврђаве у Србији" суфинансиран је из буџета Града Смедерева 2021. године

Земунска тврђава (17)

Први помени Земунске тврђаве именом потичу из 9. века, да би крајем 10. утврду освојила војска Првог крсташког похода.

После тога, током 12. века Земунска тврђава остаје важна локација везана за византијско-мађарске ратове. По наводима Јована Кинама, хроничара из Византије, Мађарска је 1127. године освојила Београдску тврђаву и употребила камен добијен њеним разарањем да подигне Земунски град. Исти овај камен касније је враћен на своје првобитно место, када је Манојло Први Комнин освојио и разорио Земун.

Потом је дошао период сукоба са Османлијама и обе тврђаве – Београдска и Земунска – поново су разорене 1397. године.

У наредним деценијама уследиле су разне промене власти у Земуну. Најпре га је 1411. године мађарски краљ Жигмунд дао деспоту Стефану Лазаревићу, да би 1441. био предат Ђурађу Бранковићу. 1521. године у нападу на Београд, Османлије су освојиле и Земун иако су његови браниоци, на челу са Марком Скоблићем, пружили јак отпор. Због свега што се одиграло током година, већ у 18. веку утврђење је било у потпуним рушевинама.

Земунску „Миленијумску кулу“ која је саграђена у централном делу рушевина тврђаве, пројектовале су мађарске архитекте, користећи еклектичку мешавину разних историјских елемената, од којих су најистакнутији романски. Конструкција је званично завршена 1896. године док је свечано отварање уследило 15 дана касније, уз свечано богослужење у свим црквама у Земуну.

Што се тиче приче која је везана за Миленијумску Гардош кулу, многи је повезују са догађајима из средњег века, тачније за Сибињанин Јанка по чијем имену је данас познатија. Мађарски херој и велики борац против турске власти, Јанош Хуњади, преминуо је управо у средњовековној тврђави, пошто је извојевао велику победу.

За време битке за Београд 1496. године, Хуњади се налазио на челу хришћанске војске, само је у народу био познатији као просто „Сибињанин Јанко“. На челу своје војске успео је да разбије блокаду коју је турска војска поставила на Дунаву, повезавши ланцем своје бродове да би осигурали да не дође помоћ са севера. Док је трајало славље због победе, Хуњади је преминуо од куге у свом утврђењу у Гардош кули.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.