Пројекат "Знањем против болести зависности" - суфинансиран из буџета Општине Смедеревска Паланка

„Знањем против болести зависности“: ДАЈТЕ ДЕТЕТУ ВИШЕ СЛОБОДЕ У ДОНОШЕЊУ ОДЛУКА (8)

(НАПОМЕНА: Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.)

 

Примарни задатак родитеља је да помогну деци да сазру интелектуално, емоционално и социјално, да постану самосталне и независне индивидуе. Контрола родитеља попуштаће паралелно са узрастом детета.

Ако дете има потребу да се декларише као независно на један самоуништавајући начин, очигледно је да је контрола неадекватна. Бунтовништво је један од разлога због којих адолесценти посежу за дрогом. Не дозволите да својом строгошћу будете узрок бунтовништва. Да ли сте у стању да му постепено дајте више слободе у доношењу одлука?

Ако вашој деци нисте дозволили да праве грешке, како онда могу да уче на основу њих. Не можете живети живот своје деце уместо њих.

Пре или касније ћете морати да их пустите да оду или ће она отићи сама.

 

Како препознати да је дете наркоман?

 

Тешко. Али, ако је дете било „нормално“, а онда се одједном изменило, дуже спава, очи су му крваве, бежи из школе, свађа се, постаје агресивно, повлачи се у себе или постаје љутито, бесно, то су знаци да се нешто догађа.

Ако родитељи то примете, потребно је да разговарају са својом децом. Деца у највећем броју случајева у дрогу улазе из радозналости или прихватајући законе групе (ако је већина из групе пробала дрогу, и они ће је пробати, а ако већина није пробала, неће ни они).

Дрогу, ипак, прати тај моралистички став да они који се дрогирају нису добри. Деца то знају и зато, ако су почела да се дрогирају, шаљу родитељима тзв. полувидљиве поруке. На пример, иза њих остане ризла, мало трунчица марихуане, целофан или станиол у који је била завијена, или остане пресечена боца, поцрнела кашичица.

Увек нешто може да се види. Родитељи мисле да је то случајно, али није – то деца шаљу поруку: „Помозите ми!“. Наркомани нису запуштени, прљави, исцепани (како их стереотипно замишљамо) и тешко их је препознати на улици.

 

Ко је ко?

 

ПРОБАТОРИ – то су почетници који с времена на време узимају дрогу, никада не стварају ситуације да би је узели, чак и кад могу да је узму – не узимају је увек; ако су уморни онда мало „дуну“ да их „подигне“. Они нису зависници. Наравно, пробаторство не може дуго да траје, јер дрога таква каква јесте, тражи све више и више, јер она делује на биохемијском нивоу.

НАРКОФИЛИ –  то су особе које користе сваку ситуацију у којој могу да узму дрогу. Али, неће јурити дилере и неће стварати сами ситуацију.

ЗАВИСНИЦИ – они који не могу без дроге. Али то не мора да буде сваки  дан, може и на три или пет дана. Међутим кад дође „глад“ за дрогом, они је морају узети.

 

Истине и заблуде

 

Не постоје лаке и тешке дроге. То је највећа заблуда. То је, од стране дилера, намерно лоше преведено soft and hard, тј.мека и чврста дрога. Soft, тј. мека односи се на марихуану, која је мека као дуван, а чврста се односи на хероин, који се пакује као камен, жућкасто – браонкасте боје, а после се прерађује, меље, додају му се друге супстанце.

Друга велика заблуда – Једном наркоман, увек наркоман. Из тога логично произилази питање: „Па зашто би се лечио?“ Али, овде се ради о вешто пресеченој реченици једног америчког стручњака који се бавио болестима зависности. Цела реченица гласи: „Једном наркоман – увек наркоман, ако он жели да остане наркоман и ако његова породица исто жели да он остане наркоман“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.