„Znanjem protiv bolesti zavisnosti“: OSTVARITE UVID U ODNOSE DETETA SA NjEGOVIM PRIJATELjIMA (NADZIRITE TA DRUŽENjA)“ (9)

Projekat „ZNANjEM PROTIV BOLESTI ZAVISNOSTI“ sufinansiran je iz budžeta Opštine Smederevska Palanka.

(NAPOMENA: Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

 

Još jedan način da se roditelji suoče sa pritiskom vršnjaka svoje dece je da steknu uvid u to ko taj pritisak vrši. Bitno je poznavati prijatelje svoje dece. Pre adolescencije, to se relativno lako može postići. Oni su iz istog naselja škole i najverovatnije provode dosta vremena u vašoj kući. Upoznati roditelje prijatelja vašeg deteta takođe je relativno jednostavno. Kada se radi o adolescentima, problem postaje komplikovaniji. Njihov krug prijatelja se širi zbog dva faktora: prvi, jer odlaze u srednje škole u kojima se sreću deca iz više osnovnih škola i različitih delova grada i naselja (drugih gradova, varošica i sela); drugi, dobijanje vozačke dozvole i dobre gradske komunikacije omogućavaju veliko udaljavanje od kuće, od naselja i ljudi koje poznajete.

Kad vaše dete upozna nove prijatelje iz drugih delova grada i naselja omogućite situaciju u kojoj ćete ih upoznati. Sugerišite, npr. da ih vaše dete pozove u kuću da provedu noć, pod uslovom da su istog pola, pozovite ih na večeru, kad dođu razgovarajte sa njima, otkrijte njihove pozitivne i negativne karakteristike. Uspostavite ravnotežu između te dve karakteristike u donošenju vašeg stava o njima.

Ako sumnjate da to dete ima negativan uticaj na vaše dete, proverite ga. Ako vaše drugo dete poznaje to dete, diskutujte o njegovoj reputaciji. Ako postoji drugi par roditelja sa detetom u istoj školi, razgovarajte sa njima o prijateljima vašeg deteta. Moguće je da imaju neke informacije. Ako posle detaljnog istraživanja dođete do zaključka da ponašanje tog deteta predstavlja izvor rizika za dobrobit vašeg deteta, imate svako pravo da zabranite svom detetu da viđa tu osobu. Objasnite svom detetu razloge takve odluke. Kada jednom donesete takvu odluku, držite se nje. Objasnite svom detetu da nije dobar prijatelj onaj koji ispijanje alkohola ili uzimanje droge postavlja kao uslov za održavanje prijateljstva. Dobar drug bi poštovao tuđe odluke, odnosno ne bi postavljao takav uslov. Objasnite da uslovno prijateljstvo nije prijateljstvo za koje se treba boriti.

 

Uspostavite granice i konsekvence

 

Deca žele da uspostave strukturu u svom životu. Oni će biti odgovorniji ako znaju granice koje su roditelji uspostavili. Moraju znati krajnju granicu onoga što mogu da urade. Jasno postavite odgovarajuće granice i sprovedite ih. Granice treba da budu zacrtane i svi članovi porodice treba da diskutuju o njima, ako želimo da budemo sigurni da su svi razumeli šta one znače. Granice treba da budu postavljene tako da i vi i vaša deca možete da ih prepoznate. Konsekvence koje prate prelazak tih granica treba takođe da budu jasno postavljene i prodiskutovane.

Konsekvence treba da se odnose na incidentne situacije (situacije u kojima se prelazi preko granice dozvoljenog), da budu razumne, vremenski ograničene, ne mnogo velike, kada se greške ponavljaju, veličina i jačina kazne treba da se povećava. Primenite ih konzistentno i sprovedite mirno. Poštujte granice, bez ljutnje. Konsekvence treba posmatrati kao akt ljubavi. Traženje osvete zbog onoga što nije učinjeno (ispoštovano), iskazivanje pretnji i sramoćenje deteta treba izbeći. Ovakva ponašanja nemaju pozitivan efekat.

 

Zadržite kontrolu u „žutoj minuti“ (kritičnim, provokativnim situacijama)

 

Adolescenti često navode da koriste drogu zbog stresa, napetosti i depresije. Adolescencija je period intenzivnog psihosocijalnog sazrevanja koje uobičajeno prate stres i napetost. Samolečenje ovog sindroma može se adolescentu učiniti prikladnim, pogotovo ako je odrastao u porodici čiji su članovi svako neželjeno osećanje lečili lekovima.

Depresija često navodi ljude na zloupotrebu droga, i ako je češće rezultat zloupotrebe. U adolescenciji postoje brojni činioci koji mogu prouzrokovati depresiju. Najčešće, uzroci depresije u adolescenciji su preseljenje, loša komunikacija sa roditeljima, finansijski problemi u porodici, početak i kraj školske godine, nova trudnoća majke, razvod ili smrt roditelja. Ona se manifestuje psihosomatskim oboljenjima (glavoboljom ili bolom u stomaku), promenama u težini (dobitak ili gubitak), promenama raspoloženja ili ponašanja ili samouništavajućim ponašanjem. Depresija može biti maskirana besom (ljutnjom) adolescenta.

Budite posebno obazrivi na promenu raspoloženja deteta u ovim situacijama. Ako stres, napetost ili depresija dostignu veće dimenzije potražite stručnu pomoć psihoterapeuta ili psihijatra.

 

Usaglasite se sa svojim partnerom, čak i ako ste razvedeni

 

Apsolutno je neophodno da se oba roditelja slože sa koracima koji će biti preduzeti da se spreči zloupotreba droga. Upotreba droga je češća u nepotpunim porodicama (sa jednim roditeljem). Kada su odnosi između bivših partnera ugroženi, oni obično ne mogu da utiču na ponašanje, odnosno, postavljanje standarda dozvoljenog ponašanja kod deteta. Nezavisno od toga koliko takav zahtev može biti neobičan, oba roditelja treba da sarađuju. U najboljem interesu deteta je da roditelj koji nije prisutan konstantno podržava onog roditelja sa kojim dete živi.

 

Učestvujte u preventivnim naporima u zajednici

 

Učestvujte u naporima saveta roditelja, u školskim aktivnostima, u programima zajednice, nevladinih organizacija, udruženja građana i lokalnih medija koji na ovaj način pokušavaju da spreče zloupotrebu droga.

Razmenjujte informacije i pisane materijale o drogama, radite zajedno, koordinišite vreme kada deca moraju da budu kod kuće; utičite na škole da utvrde politiku u odnosu na droge i razviju program prevencije zloupotrebe droga, vršite pritisak na prodavce cigareta i alkohola da ih ne prodaju maloletnicima i da ih posavetuju da prestanu sa tim navikama.