„Znanjem protiv bolesti zavisnosti“: KOKAIN (23)

Projekat „ZNANjEM PROTIV BOLESTI ZAVISNOSTI“ sufinansiran je iz budžeta Opštine Smederevska Palanka.

(NAPOMENA: Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

 

Kokain je veoma adiktivan stimulans koji direktno deluje na mozak. To je jedna od najstarijih poznatih droga. Čista supstanca, hidrohlorid koristi se više od sto godina, a lišće koke, izvor kokaina, žvaće se već hiljadama godina.

Čist kokain je prvi put dobijen iz lišća Erythoxylon coca grma, koji raste u Peruu i Boliviji, sredinom devetnaestog veka. Ranih 1900-ih to je postala osnovna stimulativna droga od koje su pravljeni tonici – eliksiri korišćeni za lečenje različitih bolesti.

Danas je kokain droga drugog stepena, što znači da se vrlo često zloupotrebljava, ali se može koristiti i u legalne medicinske svrhe, kao što je lokalna anestezija kod nekih operacija oka, uha i grla. U suštini postoje dve hemijske forme kokaina: hidrohlorid i freebase, odnosno slobodna baza.

Hidrohlorid ili kokain u prahu ratvara se u vodi, a prilikom zloupotrebe uzima se intravenozno (kroz venu) ili intranazalno (kroz nos). Slobodna baza kokaina koristi se za pušenje.

Kokain se obično prodaje na ulici kao fini, beli, kristalizovani prah koji se u žargonu zove koka, koks itd. Ulični dileri u kokain dodaju skrob, puder i/ili šećer, ili droge kao što je prokain (lokalni anestetik) ili stimulante kao što je amfetamin. Bez mirisa je i gorkog ukusa.

 

Krek

 

Krek je ulični naziv za slobodnu bazu kokaina koja se dobija tako što se kokain hidrohlorid u prahu prerađuje da bi se dobila supstanca pripremljena za pušenje. Termin krek je nastao zbog toga što se čuje pucketanje kad se dobijena smeša puši. U ovom slučaju korisnik oseti euforiju za manje od 10 sekundi. Ovako brz i snažan efekat doveo je do toga da krek stekne ogromnu popularnost sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Osim toga, krek se jeftino proizvodi i prodaje, pa je to uticalo na njegovu popularnost.

 

Načini korišćenja

 

Osnovni putevi kojima se kokain unosi u organizam su: oralni (žvakanje), intravenozni (injektiranje), intranazalni (ušmrkavanje) i inhalatorni (pušenje).

Droga se, takođe, može utrljati u tkivo sluzokože i najčešćće se utrljava u ustima iznad zuba, direktno na desni. Neki korisnici kombinuju kokain ili krek sa heroinom i to se naziva speedball.

Ne postoji siguran način uzimanja kokaina. Svaki način dovodi do apsorpcije toksičnih količina kokaina, što može dovesti do akutnih kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih teškoća koje mogu rezultirati iznenadnom smrću.

Ponovljena upotreba kokaina može dovesti do zavisnosti i drugih štetnih posledica po zdravlje. Efekti kokaina se javljaju gotovo odmah po uzimanju jedne doze i nestaju nakon nekoliko minuta ili sati. Uzet u malim količinama kokain obično kod korisnika stvara osećaj euforije, energičnosti, govorljivosti i dolazi do promena u percepciji.

Može se, takođe, privremeno smanjiti potreba za hranom i spavanjem. Neki korisnici smatraju da im droga pomaže pri bržem izvođenju jednostavnih psihičkih i intelektualnih zadataka, dok drugim mogu iskusiti suprotne efekte. Dužina trajanja euforičnih efekata koje stavara kokain zavisi od načina unošenja droge u organizam. Što je brža apsorpcija to je euforija intezivnija. Takođe, što je brža apsorpcija, to je kraće trajanje osećanja opijenosti. Po ušmrkavanju, euforija relativno sposro počinje, ali može trajati 15 do 30 minuta, dok kod pušenja traje 5 do 10 minuta.

Kratkoročni efekti kokaina manifestuju se sužavanjem krvnih sudova, proširenim zenicama, ubrzanim kucanjem srca, povišenom temperaturom i krvnim pritiskom.

Veće količine kokaina mogu intezivirati osećaj euforije, ali takođe mogu dovesti do agresivnosti, bizarnog i nasilnog ponašanja, što može biti praćeno drhtavicom, vrtoglavicom, grčevima u mišićima, paranojom kod ponovljenog uzimanja, toksičnom reakcijom sličnom onoj kod trovanja amfetaminaima.

Neki korisnici kokaina osećaju nemir, napetost, razdražljivost i zabrinutost. U retkim situacijama može doći do iznenadne smrti i posle prvog uzimanja. Kokainom izazvane smrti su rezultat prestanka rada srca ili napada za kojim sledi prestanak rada respiratornog sistema.

Kokain je veoma adiktivna droga. Pošto prvi put proba kokain, osoba će teško moći da predvidi ili kontroliše kad će je i do kad uzimati. Može da se razvije vidljiva tolerancija na kokain o kojoj mnogi narkomani govore, a to znači da ne uspevaju da ponovo dožive prijatne efekte koje su doživeli prvi put.

Zato stalno povećavaju doze da bi intezivirali i produžili efekte euforije. Dok se prag tolerancije za uzbuđenje povećava, korsnici mogu postati osetljiviji na kokainske anestetičke i konvulzivne efekte, bez povećanja količine uzete droge. Ova povećana osetljivost može biti uzrok iznenadne smrti posle uzimanja relativno malih doza kokaina. Ukoliko se droga uzima ponovo i u sve većim količinama dolazi do stanja povećane razdražljivosti, nemira i paranoje. Ovo može rezultirati pravom paranoidnom psihozom, gde osoba gubi svaki kontakt sa stvarnošću i doživljava halucinacije

 

Zdravstvene teškoće

 

Velike medicinske komplikacije su vezane za upotrebu kokaina. Neke od najčešćih su: kardiovaskularni problemi kao što su aritmija i srčani udar, respiratorni problemi kao što su bol u grudima i prestanak disanja, neurološki problemi kao što su moždani udar i glavobolja, stomačni problemi kao što su bolovi u abdomenu i mučnina.

Upotreba kokaina je vezana za različite bolesti srca. Ustanovljeno je da kokain izaziva opasne promene srčanog ritma, ubrzano disanje, povišeni krvni pritisak i povišenu telesnu temperaturu. Fizički simptomi su bolovi u grudima, mučnina, zamagljen vid, groznica, grčevi i koma.

Različiti načini uzimanja kokaina mogu izazivati različite posledice. Ako se kokain ušmrkava može doći do gubitka čula mirisa, krvarenja iz nosa, otežanog gutanja, promuklosti, nadraženosti sluzokože nosa, što može dovesti do hroničnog zapaljenja i curenja iz nosa. Unošenje kokaina na usta može izazvati tešku crevnu gangrenu praćenu smanjenim protokom krvi.

Intravenozni korisnici kokaina mogu imati alergijske reakcije ili na drogu ili na neke dodatke koji se nalaze u uličnom kokainu, što u teškim slučajevima može dovesti do smrti. Kokain, smanjuje potrebu za hranom, pa mnogi hronični korisnici kokaina izgube apetit, što dovodi do velikog gubitka na težini.

Istraživanjima se došlo do saznanja da je opasno mešati kokain i alkohol. Kada se kombinuju ove dve droge telo ih pretvara u cocaethylene-a. Efekti cocaethylene-a traju duže i toksičniji su nego svaka od ovih droga posebno. Bitno je naglasiti da je mešavina kokaina i alkohola najčešća kombinacija koja rezultira smrću.

Korisnici kokaina posebno intravenozni, spadaju u grupu koja je izložena velikom riziku da se zarazi HIV virusom i hepatitisom.

 

Uticaj na trudnoću

 

Bebe koje su rodile majke koje su zloupotrebljavale kokain tokom tudnoće, najčešće su prevremno rođenje, lakše su, imaju manju glavu i manje su od drugih beba.

Faktori kao što su: količina i broj zloupotrebljenih droga, neadekvatna prenatalna nega, zlostavljanje i zanemarivanje dece udruženo sa majčinim načinom života, socio-ekonomski status, liše zdravlje majke, različiti zdravstveni problemi i izloženost bolestima koje se prenose seksom samo su neki primeri direktnog uticaja zloupotrebe kokaina u postnatalnom periodu, kako na majku, tako i na dete.

 

Lečenje

 

Većina onih koji se leče su politoksikomani, odnosno uzimaju više različitih droga. Kako bi dobro funkcionisao, plan lečenja mora da obuhvata psiho – biološke, socijalne i farmakološke aspekte zloupotrebe kokaina. Još uvek se radi na pronalaženju i testiranju lekova za lečenje kokainske zavisnosti.

Uz problem zavisnosti, mogi slučajevi predoziranja završavaju smrću i zato postoje medicinski tretmani koji se koriste u hitnim slučajevima.

Postoje različite bihejvioralne terapije (Contingency Menagement Therapy, kognitivno-bihejvioralna terapija ) koje imaju efekata kod kokainske zavisnosti, kako stacionarnih tako i ambulatnih pacijenata. Najvažnije je izabrati režim lečenja koji najbolje odgovara potrebama pacijenta.

Uz pomoć kognitivno – bihejvioralne terapije se pomaže pacijentu da prepozna, izbegne i suoči se sa stresom, da prepozna situaciju u kojoj bi najverovatnije posegnu za kokainom, da izbegava ovakve situacije i da se što efikasnije bori sa različitim problemima i problematičnim ponašanjem koje je vezano za zloupotrebu droga.

Terapeutske zajednice (stacionarni programi koji traju od 6 do 12 meseci) su najčešće usmerene na različite segmente lečenja, kao što su resocijalnizacija individue  i njena reintegracija u društvo, a mogu iključivati i stručnu rehabilitaciju, kao i druge vrste podrške.

U terapeutske zajednice se uključuju pacijenti koji imaju teže probleme, kao što su mentalni problemi i sklonosti ka kriminalnim radnjama.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *