„Znanjem protiv bolesti zavisnosti“: HEROIN (24)
Projekat „ZNANjEM PROTIV BOLESTI ZAVISNOSTI“ sufinansiran je iz budžeta Opštine Smederevska Palanka.
(NAPOMENA: Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)
Heroin se proizvodi iz morfina, prirodne supstance koja se dobija iz čaure maka. Najčešće se nalazi kao beli, smeđi ili braon prah, može biti raznih nijansi jer se veći deo heroina koji se prodaje na ulici meša sa drugim drogama i supstancama (šećerom i mlekom u prahu, skrobom, talkom, gipsom, karbonat sodom, kininom…)
Gorkog je ukusa i u žargonu se najčešće naziva belo (lobe), H, horse, brow sugar ili junk. Heroin je ilegalna, skupa, veoma adiktivna droga.
Najviše se koristi i najbrže deluje od svih narkotika. Konzumira se intravenskim putem, pušenjem, ušmrkavanjem. Najnovija istraživanja pokazuju da se heroin sve češće puši ili ušrkava i to kako zbog njegove sve veće čistoće, tako i zbog postojanja zablude da se tako ne stvara zavisnost.
Zdravstvene teškoće
Zluopotreba heroina izaziva ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući predoziranje, spontani pobačaj, propadanje vena i infektivne bolesti kao što s HIV/SIDA i hepatitis. Korisnik heroina ubrizgava drogu i do četiri puta dnevno. Intravenozna injekcija stvara intezivan i veoma brz početak euforije (5 do 8 sekundi). Kada se heroin ušmrkava ili puši, maksimalni efekti se osete u roku od 10 do 15 minuta. Iako pušenje i ušmrkavanje heroina ne stvaraju uzbuđenje takve brzine i inteziteta kao intravenozno ubrizgavanje, istraživanja su potvrdila da sve tri forme unošenja heroina stvaraju zavisnost. Injekcija je još uvek najdominantniji način unošenja.
Kratkoročni efekti heroina se javljaju odmah nakon uzimanja i nestaju posle nekoliko stai.
Po ubrizgavanju (ili ušmrkavanju), korisnika zahvati talas euforije (koji se obično opisuje kao talas prijatnog osećanja) a njegov intenzitet zavisi od količine uzete droge.
Uzbuđenje koje izaziva heroin prate osećaj toplote, suženje zenica, crvenilo kože, otežali ekstremiteti, otežan govor i suva usta, što može biti praćeno mučninom, povraćanjem i svrabom.
Posle početne euforije, narkoman zapada u stanje naizmenične budnosti i pospanosti, može biti pospan narednih nekoliko sati. Mentalne funcije postaju zamagljene, a dolazi i do depresije centralnog nervnog sistema. Srce slabije kuca, disanje je opasno usporeno, što može dovesti i do smrti. Postoji rizik od predoziranja, jer se čistoća i količina droge ne mogu tačno znati.
Dugoročni efekti heroina javljaju se posle ponovljene upotrebe u određenom vremenskom periodu. Kod hroničnih korisnika može doći do propadanja vena, bakterijskih infekcija krvnih sudova i srčanih zalistaka, čireva i ostalih infekcija mekog tkvia, bolesti jetre i bubrega.
Bolesti pluća (uključujućii različite tipove upale pluća i tuberkuloze) mogu nastati kako zbog lošeg zdravstvenog stanja narkoma, tako i zbog depresivnih efekata heroina na disajne puteve.
Mnogi dodaci heroinu koji se prodaje na ulici mogu uključivati supstace kojse se ne rastvaraju lako i tako blokiraju krvne sudove koji vode u pluća, jetru, bubrege ili mozak. Naravno, zajedničko korišćenje pribora za ubrizgavanje heroina injekcionim putem može dovesti do infekcija kao što su hepatitis B i C, HIV i velikoj broja virusnih infekcija koji se prenose putem krvi i koje narkomani mogu preneti na svoje partnere i decu.
Uticaj na trudnoću
Zloupotreba heroina može biti uzrok ozbiljnih komplikacija u trudnoći, kao što su spontani pobačaj i prevremeni porođaj. Deca rođena od majki narkomanki izložena su većem riziku da dobiju sindrom iznenadne smrti odojčeta.
Tolerancija, zavisnost i apstinencija
Jedan od osnovnih dugoročnih efekata heroina jeste zavisnost. Zavisnost je hronična bolest koju karakteriše prinudna čežnja za uzimanjem droge i koja stvara hemijske i molekularne promene u mozgu. Kod redovne upotrebe heroina razvija se tolerancija. To znači da korisnik mora uzimati više heroina da bi postigao isti efekat koji droga stvara. Kao i drugi korisnici adiktivnih droga i korisnici heroina postepeno troše sve više vremena i energije na uzimanje droga. Kad postane zavisan o heroinu, osnovna svrha života narkomana jeste traženje i uzimanje droge. Kako se povećava doza, vremenom se razvijaju psihička i fizička zavisnost.
Sa fizičkom zavisnosti telo se adaptira na prisustvo droge i ako se njena upotreba smanji ili potpuno obustavi javlja se apstinencijalna kriza.
Apstinencija koja se kod redovnih korisnika može javiti i nekoliko sati po zadnjem unošenju droge, stvara nervozu, nemir, gubitak sna, agresivnost, bunilo, gubitak moći rasuđivanja, nepovezan govor, bol u kostima i mišićima, dijareju i povraćanje, osećaj hladnoće, groznicu praćenu ježenjem kože, trzanje nogu, samoubilačke tendencije, sklonost krađi i druge simptome.
Najjači intenzitet apstinecijalne krize se javlja između 24 i 72 sata po uzimanju droge i počinju da opadaju posle sedam dana. Kod nekih ljudi apstinencijalna kriza traje i po nekoliko meseci. Iznenadna apstinencijalna kriza kod teških zavisnika koji su lošeg zdravstvenog stanja može biti fatalna i ako se smatra a je apstinencija od heroina manje opasna nego apstinencija od alkohola ili barbiturata. Može izazvati smrt fetusa majki zavisnih o heroinu.
Lečenje
Lečenje je daleko efikasnije ukoliko se započne ranije, a načini lečenja zavise od individue. Dosad se pokazalo da najbolje rezultate daje kombinacija terapije medikamentima sa ostalim tehnikama u kom slučaju pacijenti najčešće prestaju da uzimaju heroin ili druge opijate i vraćaju se stabilnom i produktivnom životu. Na žalost, česti su slučajevi kad je neophodno ponoviti lečenje.
KRAJ