„Znanjem protiv droge“: PROMOVIŠITE ODGOVORNO PONAŠANjE (6)

(NAPOMENA: Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

 

Da biste izgradili odgovorno ponašanje dece, morate im poveriti nešto za šta će biti odgovorna. Počnite sa dodeljivanjem obaveza primerenih uzrastu vaše dece. Deca mogu pomoći oko spremanja odeće, kasnije mogu da iznose kantu za đubre, da pomažu pri pranju sudova. Starija deca mogu pomoći prilikom pripremanja hrane, šišanja trave, mogu da rade razne poslove u kući i oko nje.

Dodeljivanje pojedinaćnih obaveza detetu je ogroman podsticaj za odgovorno ponašanje. Pravila ponašanja i odgovornosti u slučaju njihovog kršenja, moraju biti poznati.

Dobar uvid u ostvarivanje ovih pravila u svakodnevnom životu je dodatno osiguranje da će se ona poštovati. Odredite vreme kada adolescenti moraju biti kod kuće (u toku dana i uveče). Kada počnu da voze kola zahtevajte odgovorno ponašanje za volanom. Realna odgovornost obezbeđuje se sankcijama koje se primenjuju kada se porodična pravila prekrše, ali one treba da budu poznate unapred.

Iznad svega, budite uporni kada ustanovite pravila, a kada se ona prekrše, učinite da dete odgovara za svoje postupke. Nedovoljna upornost roditelja je fatalna za razvoj odgovornog ponašanja.

 

Promovišite otvorene komunikacije

 

Ovo je apsolutna obaveza. Deca moraju da osete da sa vama mogu diskutovati o svemu otvoreno. Komunikacija pokazuje detetu da vi brinete o njemu. Potrebno je da odvojite dovoljno vremena, da naučite da slušate svoje dete i budete angažovani u rešavanju njegovih problema.

Razgovarajte o raznim stvarima. Pitajte ih o školi, igri, prijateljima, o bilo čemu, a zatim slušajte. Iz razgovora sa vašim detetom shvatićete da ono što je za vas nebitno, detetu može biti dragoceno. Razgovor o njenoj novoj lutki ili njegovom novom kamionu može biti najvažnija stvar na svetu za vaše dete. Dozvolite svom detetu da zna da je ono važnije od fudbalske utakmice, TV emisije ili knjige. Kako možete da očekujete da će dete razgovarati sa vama o bitnim stvarima u svom životu, ako niste razgovarali o svakodnevnim događajima? Posvećivanje detetu isplati se na mnogo načina.

Nemojte se plašiti da priznate da nemate odgovore na sva pitanja. Ako nemate potrebne odgovore, predložte detetu da ih potražite zajedno. Evo nekoliko saveta koji će pomoći da razgovor sa vašim detetom o alkoholu i drugim drogama bude lakši i daleko efikasniji.

Budite dobar slušalac. Uverite se da li se vaše dete oseća prijatno i slobodno da postavlja pitanja ili iznosi probleme. Slušajte pažljivo šta dete ima da kaže. Nemojte ga prekidati, niti mu „uskakati“ u reč. Zadržite „presudu“ dok dete ne završi ono što ima da kaže i dok ne bude spremno da prihvati vaše reakcije. Ne dozvolite da ljutnja zbog onog što čujete pomuti vašu diskusiju posle toga. Ako dete ne traži odgovore od vas ili vam se ne obraća za pomoć kada ima probleme preuzmite inicijativu. Pitajte ga šta mu se dešava!

Bodrite ga sa mnogo pohvala. Manifestujte pozitivan stav o onome što vaše dete radi dobro, umesto uvek da ističete ono što radi pogrešno. Roditelji koji su brži u pohvali nego u kritici omogućavaju deci da misle bolje o sebi i da imaju veće samopouzdanje.

Ističite primere dobrog ponašanja (osobe na koje se treba ugledati). Komunikacija prevazilazi samo verbalne poruke, deca se uče i pomoću primera. Da li ste sigurni da vaše ponašanje odslikava standarde iskrenosti, integriteta, fer-pleja, koje očekujete od vašeg deteta?

Obratite pažnju na neverbalne događaje. Budite obazrivi i osetljivi na dečju mimiku i govor tela. Da li se oseća nervozno i neudobno ili je relaksirano i komotno? Razumevanje ovih znakova daće vam informaciju o tome kako se vaše dete oseća. Tokom razgovora obratite pažnju kada dete govori. Pokrenite telo unapred, ako sedite pipnite ga za rame ili klimajte glavom i gledajte ga u oči.

Reagujte prihvatljivo: „Vrlo sam zabrinut zbog…“ ili „Ja razumem da…“ To su bolji načini da reagujete nego da počnete rečenicu sa: „Treba da…“, „Ti moraš…“ ili „Kad sam ja bio u tvojim godinama…“ ili „Zašto nisi…“ Ako vaše dete kaže nešto što ne biste želeli da čujete, nemojte ignorisati tu izjavu. Nemojte nuditi savete na svaku izjavu koje dete da. Slušajte pažljivo šta ono pokušava da kaže i pokušajte da razumete pravu poruku koju vam upućuje svojom izjavom. Morate biti sigurni da ste (dobro) razumeli šta dete oseća (i šta pokušava da vam kaže). Reagujte onda kada ono završi.

 

Rečnik pojmova

 

DROGA – svaka supstanca koja unesena u organizam može da manifestuje promenu jedne ili više funkcija. Prirodno ili sintetičko sredstvo koje deluje na nervni sistem i dovodi do psiholoških promena. Dugotrajnim uzimanjem izazivaju bolesti zavisnosti. Neka sredstva su u slobodnoj prodaji, poput alkohola, duvana i pojedinih lekova.

NARKOMANIJA – u užem smislu obuhvata samo neke droge (opijum, heroin, kokain, LSD, marihuana, hašiš..), a u širem smislu označava i neke socijabilne droge kao što su u evropskoj civilizaciji alkohol, duvan i sl.

PSIHIČKA ZAVISNOST (HABITUACIJA) – razvija se kod upotrebe svih vrsta droga koje postaju sastavni deo mehanizma emocionalne i socijalne adaptacije. Kod sindroma psihičke zavisnosti postoji opsesivna sklonost ka uzimanju droga.

FIZIČKA ZAVISNOST (ADIKCIJA) – specijalni stadijum adaptacije na drogu kada ona postaje sastavni deo metabolizma ćelija i podrazumeva i psihičku zavisnost.

NARKOMAN – osoba sa znacima zavisnosti od droga.

KORISNIK – lice koje koristi jednu ili više psihoaktivnih supstanci, bez obzira da li je nastupilo stanje zavisnosti.

PROBATOR – lice koje doživljava prva iskustva sa psihoaktivnim supstancama.

PREVENCIJA – predupređivanje, sprečavanje, preduhitrivanje.