Veliki godišnji koncert palanačkog Kulturno-umetničkog društva „Abrašević“: OJ DEVOJKO, DUŠO MOJA

-Sve je bilo impresivno: od folklora do orkestarske pratnje, od dramskog iskaza i nastupa klovna, do zvuka kavala i trube

 

Kulturno-umetničko društvo „Abrašević“, velikim godišnjim koncertom pod nazivom „Oj devojko, dušo moja“, obeležilo je 111 godina postojanja i plodnog rada.  I sve je bilo u duhu tradicije i velike godišnjice. Program lepo osmišljen i na visokom umetničkog nivou. Ovoga puta bez oficijelnog voditelja i najava numera. Sve je teklo po savršenom i znalački uspostavljenom redosledu i tempu. Ko redovno prati godišnja predstavljanja ovog Kulturno-umetničkog društva, lako je prepoznao scenario i režiju Slobodana Todorovića Tokija.

-Ej, Miloje…

-Oj, Radoje…

-Ostavi sve i ajd’ na „sigruuu“…

-Eve, idem…

I „sigra“ je počela tačno u 19,30 kad su se na sceni Gradskog pozorišta pojavili veterani folklora sa igrama iz Donje Jasenice. Potom je potekao „Šumadijski potok“ starijeg dečjeg ansambla, a onda „Na sred selo čume belo“, igre iz okoline Bujanovca. Ove koreografije potpisali su Mirjana Nešković, Bojan Antić i Marko Trojanović. Publiku je zadivio i orkestar: dve harmonike, dve violine, dve flaute… Nivo dostojan 111. godišnjice „Abraševića“.

Pravu  buru aplauza izazvali su „Rođaci“ Slobodana Todorovića Tokija  i glumci Gradskog pozorišta Radica Mitrović i Rade Mihajlović. Lepa scenska slika  i  sve čestitke piscu i  reditelju, pomenutom Slobodanu Todoroviću Tokiju.  Potvrdio je titulu doktora smeha koju mu je svojevremeno, kao „nezamenljivom, prvom niteru radionice pod kestenom“ i kapitenu ekipe Turnira duhovitosti Smederevske  Palanke  dodelila „Politika ekspres“.

Usledio je raskošni buket pesama i melodija sa Kosova i Metohije „Tuga i ljubav“ i opet narodni orkestar, vokalni i instrumentalni solisti, grupe pevača…, a  sve to po lepoj zamisli urednika programa Bojana Antića.  Onda je na scenu dotrčao klovn, glumac Gradskog pozorišta Zoran Radivojević. Publika nije štedela dlanove, uživajući u njegovom klovnovskom nastupu, uz asistenciju mlađeg dečjeg ansambla narodnih igara, a po koreografskom usmerenju Bojana Antića. I klovn je u trenu podetinjio, vešto vodeći numeru po scenariju „ćiribu – ćiriba“.

Izvođački ansambl narodnih igara, u koreografiji Mileta Barjaktarevića, predstavio se Igrama sa Rudnika. Potom je grunula truba u rukama    Stefana Rebića i začuo kaval Bojana Antića. Trubač je bio apsolutno iznenađenje (pozitivno, naravno) „Abraševićeve“ večeri. Njegovo „nadduvavanje“ i umeće da zadivljujuće dugo „drži jedan ton“, ostavila je publiku bez daha. Usledila je nagrada za virtuoznost – dugi aplauz.

Po scenariju godišnje svečanosti, usledio je orkestarski prikaz Gornje Pčinje „Storil niet zajko“, a u završnici opet veteranski ansambl narodnih igara i „Svadbeni običaji okoline Niša“, koreografa Marjana Zdravkovića.

Kao što to uvek biva u ovakvim, svečanim prilikama, zaslužnim pojedincima uručena su prigodna priznanja „Abraševića“. I tako, do neke nove slične prilike,  prepričavaće se utisci  sa velikog godišnjeg koncerta kulturno-umetničkog brenda Smederevske Palanke – „Abraševića“.

– Oj, Miloje…

– Oj, Radoje…

D. Janojlić

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *