Veliki godišnji koncert palanačkog Kulturno-umetničkog društva „Abrašević“: OJ DEVOJKO, DUŠO MOJA
-Sve je bilo impresivno: od folklora do orkestarske pratnje, od dramskog iskaza i nastupa klovna, do zvuka kavala i trube
Kulturno-umetničko društvo „Abrašević“, velikim godišnjim koncertom pod nazivom „Oj devojko, dušo moja“, obeležilo je 111 godina postojanja i plodnog rada. I sve je bilo u duhu tradicije i velike godišnjice. Program lepo osmišljen i na visokom umetničkog nivou. Ovoga puta bez oficijelnog voditelja i najava numera. Sve je teklo po savršenom i znalački uspostavljenom redosledu i tempu. Ko redovno prati godišnja predstavljanja ovog Kulturno-umetničkog društva, lako je prepoznao scenario i režiju Slobodana Todorovića Tokija.
-Ej, Miloje…
-Oj, Radoje…
-Ostavi sve i ajd’ na „sigruuu“…
-Eve, idem…
I „sigra“ je počela tačno u 19,30 kad su se na sceni Gradskog pozorišta pojavili veterani folklora sa igrama iz Donje Jasenice. Potom je potekao „Šumadijski potok“ starijeg dečjeg ansambla, a onda „Na sred selo čume belo“, igre iz okoline Bujanovca. Ove koreografije potpisali su Mirjana Nešković, Bojan Antić i Marko Trojanović. Publiku je zadivio i orkestar: dve harmonike, dve violine, dve flaute… Nivo dostojan 111. godišnjice „Abraševića“.
Pravu buru aplauza izazvali su „Rođaci“ Slobodana Todorovića Tokija i glumci Gradskog pozorišta Radica Mitrović i Rade Mihajlović. Lepa scenska slika i sve čestitke piscu i reditelju, pomenutom Slobodanu Todoroviću Tokiju. Potvrdio je titulu doktora smeha koju mu je svojevremeno, kao „nezamenljivom, prvom niteru radionice pod kestenom“ i kapitenu ekipe Turnira duhovitosti Smederevske Palanke dodelila „Politika ekspres“.
Usledio je raskošni buket pesama i melodija sa Kosova i Metohije „Tuga i ljubav“ i opet narodni orkestar, vokalni i instrumentalni solisti, grupe pevača…, a sve to po lepoj zamisli urednika programa Bojana Antića. Onda je na scenu dotrčao klovn, glumac Gradskog pozorišta Zoran Radivojević. Publika nije štedela dlanove, uživajući u njegovom klovnovskom nastupu, uz asistenciju mlađeg dečjeg ansambla narodnih igara, a po koreografskom usmerenju Bojana Antića. I klovn je u trenu podetinjio, vešto vodeći numeru po scenariju „ćiribu – ćiriba“.
Izvođački ansambl narodnih igara, u koreografiji Mileta Barjaktarevića, predstavio se Igrama sa Rudnika. Potom je grunula truba u rukama Stefana Rebića i začuo kaval Bojana Antića. Trubač je bio apsolutno iznenađenje (pozitivno, naravno) „Abraševićeve“ večeri. Njegovo „nadduvavanje“ i umeće da zadivljujuće dugo „drži jedan ton“, ostavila je publiku bez daha. Usledila je nagrada za virtuoznost – dugi aplauz.
Po scenariju godišnje svečanosti, usledio je orkestarski prikaz Gornje Pčinje „Storil niet zajko“, a u završnici opet veteranski ansambl narodnih igara i „Svadbeni običaji okoline Niša“, koreografa Marjana Zdravkovića.
Kao što to uvek biva u ovakvim, svečanim prilikama, zaslužnim pojedincima uručena su prigodna priznanja „Abraševića“. I tako, do neke nove slične prilike, prepričavaće se utisci sa velikog godišnjeg koncerta kulturno-umetničkog brenda Smederevske Palanke – „Abraševića“.
– Oj, Miloje…
– Oj, Radoje…
D. Janojlić