Zoran Milovanović Šilja predsednik Orijentiring asocijacije za Jugoistočnu Evropu: SPORT GA VINUO U SVETSKI VRH

-Rođen je u Smederevskoj Palanci, počeo je da trenira fudbal, ali je posle jedne povrede odustao, učlanio se u Planinarsko-smučarsko društvo „Jasenica“, po odsluženju vojnog roka zaposlio se u Turističkoj agenciji, velike uspehe postigao je u orijentiring sportu, dao je veliki doprinos njegovoj popularizaciji u Jugoslaviji, pa potom i u svetu, stigao je do mesta  predsednika Orijentiring asocijacije za Jugoistočnu Evropu i sekretara Orijentiring konfederacije za Mediteran, a danas bogato znanje i iskustvo prenosi širom sveta

 

U našu Redakciju došao je s konceptom svoje  životne priče i namerom da akcenat stavi na ono što je njemu donelo, slobodno se može reći, svetsku slavu. Zoran Milovanović, među rođacima i prijateljima poznatiji kao Šilja,  dostigao je neslućene visine u orijentiringu. Bogato znanje i višegodišnje iskustvo u tom sportu, sada prenosi širom sveta i na to je veoma ponosan.

Ceo njegov život vezan je za Smederevsku Palanku. Sin je poznatog fudbalera Miodraga, koji  se u sportsku istoriju upisao nadimkom Milovanka, i prosvetne radnice i soliste  „Abraševića“ Ankice, čiji je slavujski glas trajno urezan i na gramofonskim pločama. Od roditelja je nasledio ono najplemenitije – da poštuje ljude i neguje druželjublje.

Rođen je 1961., a od 1968. godine je rastao i kao ličnost se formirao u samom centru grada,a i danas živi u  stambenom objektu „Zmaj“.  Bio je krenuo očevim stopama, ali se u fudbalu nije dugo zadržao, pošto je pretrpeo ozbiljnu povredu, tako da se 1974. priključio vlastitu Planinarsko-smučarskom društvu „Jasenica“. Još od malih nogu želeo je da gradi  aktivnu sportsku karijeru.

-Prve dve-tri godine isključivo sam se posvetio planinarenju, a onda i modernom  orijentiring sportu koji je bio u  začetku u tadašnjoj Jugoslaviji – iznosi Zoran.-Dolaskom u Gimnaziju, ja i moji vršnjaci i prijatelji, nas pet-šest, formirali smo ogranak u našoj školi  i gotovo da nema ni jednog učenika  koji kroz njega  nije prošao. Imali smo čak i Bilten štampan na šapilografu, koji je beležio sve naše značajnije aktivnosti.

Po završetku klupsko-takmičarske karijere, njih nekoliko,  dospelo je u državnu reprezentaciju, prvo juniorsku pa zatim i seniorsku. Bilo je tako sve do odlaska na odsluženje vojnog roka 1988. Od 1983. do 1988. bio je  aktivi član državne reprezentacije u orijentiringu. Učestovao je na 1.500 međunarodnih takmičenja, postizao zapažene rezultate, kako kao reprezentativac, tako i sa klubom.

-Ono što nikako ne mogu da zaboravim i što je mene i moje drugove držalo na okupu, to je međusobno uvažavanje i poštovanje, stalno druženje i međusobno posećivanje iz čega su proistekla divna, nezaboravna prijateljstva, koja su neraskidiva i trajna zbog čega sam veoma srećan i ponosan – priča Zoran.- Mi smo učinili nešto što je vredno, a to je da smo  generacijama  ukazali na to šta je život i šta ih u životu čeka, naročito  kakva je i kolika uloga sporta u svemu tome. Učili smo ih samopouzdanju, stvaranju radnih navika, prednosti i  lepoti sporta u prirodi. Zahvaljujući orijentiringu, ja i moji drugovi, pa i oni koji su nas u tome sledili, prokrstarili smo Jugoslavijom  uzduž i popreko, takmičili smo se u evropskim razmerama, svakog leta smo išli na međunarodna takmičenja. To su bila nezaboravna putovanja koja se nose u uspomeni i večno pamte. Stekli su se prijatelji iz cele Evrope.

U sve ovo uključen je i veliki broj Palančana. Milovanović napominje da je dat veliki doprinos razvoju i omasovljenju orijentiring sporta. Tako su on i njegovi klupski drugovi postali prepoznatljivi u širim razmerama, pa i van granica Srbije, nekadašnje države Jugoslavije, Evrope… Palančani su postali prepoznatljivi i kao organizatori velikih takmičenja, a posebno od 2001. kada se krenulo sa višednevnim  takmičenjima na Kopaoniku kojima su prethodili memorijali u Smederevskoj Palanci.

-Brzo smo shvatili da za neke međunarodne trke moramo, nažalost otići van našeg grada, pa smo se odlučili za Kopaonik. „Kopaonik open“ i danas traje kao veliko međunarodno takmičenje. Sada se održava svako godine, u leto i traje po pet dana, uz učešće takmičara koji dolaze iz zemalja širom sveta. Kao krunu naveo bih da smo 2009. bili organizatori Prvenstva Evrope za mlade, što je delom viđeno i u naše gradu.

Ono čime sve u životu bavio naš sagovornik proisteklo je velikim delom iz sporta. Posle vojske krenuo  je da radi u oblasti turizma, najpre u društvenoj, pa u svojoj agenciji. Skoro da je ceo radni vek proveo u turizmu, aktivno se baveći sportom. I danas se takmiči uprkos godinama, jer je orijentiring sport  za svakoga. Uz sve to usavršavao se, pa je bio i trener, a niz godina i kontrolor Međunarodne  orijentiring federacije . Upražnjavao je čitav spektar aktivnosti, a poslednjih desetak godina veoma je  aktivan na međunarodnom planu. U ime Svetske orijentiring federacije zadužen je za razvoj tog sporta. Federacija okuplja osamdesetak zemalja, a Milovanović je tu regionalni koordinator. Zadužen je za razvoj orijentiringa u novim zemljama. Poslednjih nekoliko godina u Međunarodnu orijentiring federaciju uključio je više zemalja, među kojima i Egipat.

-Poslednjih desetak godina prilično sam  angažovan na proširenju saradnje, a od 2010. nalazim se i na mestu generalnog sekretara Konfederacije za Mediteran. Pored toga, obavljam i dužnost predsednika Orijentiring asocijacije za Jugoistočnu Evropu. Srbija je prošle godine bila domaćin  jednog od šampionata Jugoistočne Evrope. Već nekoliko godina, zbog poslovnih obaveza, delujem van Smederevske Palanke, dosta sam aktivan u Regionu, pa su moji poslovi vezani za turizam i sport, skoro spojeni. Sarađujem sa nekim norveškim kompanijama, koje se bave takvim vidom turizma, a to je aktivni turizam, dakle ne klasični. Radimo za velike grupe, a organizujem i višednevna međunarodna takmičenja, uglavnom   u Crnoj Gori.

Veoma je angažovan i kao predavač iz orijentiring sporta. Dosta ga traže, pres svega, zbog četrdesetogodišnjeg iskustva, jer gotovo da nema oblasti koju nije pokrivao. Danas mnogi organizatori ovakvih takmičenja žele da ga imaju uz sebe, jer u konsultaciji s njim uspevaju da pokriju mnogo toga, bilo da se radi o takmičenju, klubu ili funkcionisanju saveza. Po tim pitanjima tražen je i u skoro svim evropskim zemljama. Prošle godine predvodio je veliku grupu na Veteranskom prvenstvu u orijentiringu  u Brazilu. Pored učešća u nekim disciplinama, Milovanović je bio i član međunarodnog žirija za to takmičenje.

-Orijentiring u svetu napreduje, a kod nas u Srbiji ako sport nije sa loptom, uvek je problem – podvlači Milovanović.- Orijentiring je više individualan sport, pa je i to mali problem za nas. Ali, ko jednom dođe na našu promociju, učestvuje na nekom treningu ili se  nađe na nekom takmičenju, uglavnom  ostaje. Zašto? Zato što je ovo jedan divan sport, jer se odvija u prirodi, pruža priliku za putovanja, multidisciplinaran  je, pa se može povezati i sa školskim predmetima: matematika i geografija, na primer. Dakle, od svakog iziskuje kompletnu ličnost. U ovom sportu,kao i u šahu, potrebno je brzo razmišljati, čitati kartu, odlučivati…

Milovanović sa žaljenjem konstatuje da Srbija poslednjih godina, kad je ovaj sport u pitanju, tapka u mestu. Dešavanja u poslednjih 20 godina nikako  nisu išla na ruku orijentiringu. Milovanović zato podvlači da bi bilo korisno vratiti se na trenutak u vremena kada nije bilo interneta, kad su se ljudi više družili. To je ono što danas mnogo nedostaje. Tehnika i opšti progres su doneli mnoge novine, ali  nije dobro što su se ljudi otuđili, pa naš sagovornik  insistira na vraćanju izvornosti. U protivnom, zaključuje naš sagovornik,  idemo u pogrešnu stranu. Orijentiring je sport – smatra Milovanović – koji nas može vratiti na pravi put.

D. Janojlić

 

SVETSKO PRIZNANjE

Zoran Milovanović je dobitnik mnogih priznanja kao sportista, trener, sportski radnik. I danas ih dobija. Najdraže mu je ono koje je dobio 2012., a reč je o Bronzanoj znački Međunarodne svetske orijentiring federacije. To je za njega, veli, bilo veliko iznenađenje, jer je prvi sportista sa teritorije nekadašnje Jugoslavije, koji je  dobio tako visoko priznanje. To priznanje ga i obavezuje da nastavi putem kojim je davno krenuo.

Nosilac je nagrada Planinarskog saveza, Planinarsko-smučarskog kluba „Jasenica“ i dr.