Ispod mog naslikanog kreveta, koji mi je najsigurnije utočište, često dugim uzdahom uskovitlam naše narandžasto crvene senke, nastale plamenom mirišljave sveće.
I dok lebde namirisane, bockam ih prstom da umirim noć, kroz koju se osmehujem tvojim osmehom.
