Случај полицијског насиља у Ваљеву: ШТА ПИШЕ У БЕЛЕШЦИ ЗАШТИТНИКА ГРАЂАНА
Вођен медијским извештавањем о полицијској бруталности у Ваљеву у августу 2025, Заштитник грађана Зоран Пашалић отишао је у надзор тамошње полиције, показује белешка до које је ЦИНС дошао и коју објављује. Док први закључци Заштитника о овом случају упућују да полиција није кршила закон, саговорници са којима смо разговарали упиру на низ пропуста Заштитника у испитивању овог случаја, али и проблематичну белешку којом се прејудицира крајњи исход.
Владимир Ђорђевић, студент из Ваљева, каже да ће протест 14. августа у том граду памтити цео живот.
На улицу је изашао да подржи суграђанина чији је кафић дан раније разбијен, али се миран протест, каже, изненада претворио у насилан.
На улицама је било сузавца, а полиција је у једном моменту кренула да потискује окупљене. Владимир се сећа како се тада померио у један пролаз да испере очи и приметио да полиција трчи за неким.
„Ја у том тренутку размишљам ако почнем да бежим стићи ће ме за пет метара, развалиће ме од батина, биће: ’што си бежао ако ништа ниси радио’. А пошто ја ништа нисам радио, ја сам стајао тамо, да не буде да бежим без разлога”.
Полицајци су на крају дошли до њега, објашњава Владимир за ЦИНС.
„Двојица су стала да бију мене, и онда су им се придружила још двојица, па су ме оборили на земљу и шутирали”.
Владимир није једини. Бројни видео снимци на друштвеним мрежама и у медијима приказују како полиција туче грађане који леже на земљи, неретко више полицајаца на једног учесника протеста.
И не само снимци. Преломи костију, контузије, подливи, шутирање у главу, ударање каменом, забележени су у извештају специјалисте за судску медицину који је објавио БИРН.
Претучени грађани и они које је полиција након протеста задржавала у станици, њих 27 међу којима је и Владимир, поднели су кривичне пријаве против полицајаца и начелника ваљевске полиције.
И док у јавности испливавају докази о прекомерној употреби силе полицајаца те ноћи, институције и даље не процесуирају одговорне.
Истраживање ЦИНС-а показује како се у белешци о надзору Заштитника грађана, који је вршио контролу над поступањем полиције у Ваљеву, наводи да „није пронашао неправилности и незаконитости” у поступању полиције.
Он је до овог закључка дошао на основу полицијске документације и разговора са начелником ваљевске полиције, иако су јавности били познати снимци и сведочења грађана који су са повредама довезени у полицијску станицу.
Заштитник грађана Зоран Пашалић каже за ЦИНС да поступак није завршен, јер не успева да разговара са онима који су те ноћи били задржани у станици.
Ипак, њихови адвокати тврде да их нико није контактирао, а Сања Радивојевић адвокатица из Београдског центра за људска права (БЦЉП) каже да то није ни потребно за коначан суд јер постоје објављени видео снимци.
„Ако је наведено утврдио у раној фази поступка, односно већ за време вршења непосредног надзора, тешко је за очекивати да би овакав став могао накнадно променити“.
Надзор Заштитника у Ваљеву
Заштитник грађана Зоран Пашалић отишао је у контролу ваљевској полицији пет дана након протеста, 20. августа.
Тамо га је дочекао начелник полицијске управе Ваљево, Владан Јеринић. Он је Заштитнику тада рекао да су полицајци те ноћи на протесту користили средства принуде у складу са законом, односно „ситуацијама када су они били изложени нападима окупљених грађана и када није било другог начина за успостављање јавног реда и мира“.
На снимцима које су исте ноћи обишле друштвене мреже види се другачија слика. Један од њих, рецимо, приказује ситуацију у којој најмање шест полицајца туче момка који лежи на земљи и не пружа отпор. У прилог томе говоре и налази БИРН-а засновани на вештачењу специјалисте судске медицине где, између осталог, пише да је више полицајаца тукло и малолетника по глави и телу иако им је претходно подигао руке у вис и рекао „ја сам малолетан, нисам ништа крив“.
Према белешци из контроле до које је ЦИНС дошао не види се да је Пашалић разговарао са полицајцима који су те вечери били на улицама Ваљева. Наводи се да је имао само увид у документе.
Радивојевић објашњава да је разговор са сваким полицајцем појединачно важан, јер извештај о употреби средстава принуде, у који је Заштитник такође имао увид, пишу полицајци, а коначну оцену даје надређени у полицији.
Зато је, додаје, тешко говорити о независној и објективној контроли употребе средстава принуде.
„Посебно је проблематично то што је исти старешина у појединим случајевима могао и сам издати наређење за примену силе, због чега се отвара озбиљно питање сукоба интереса и стварне непристрасности контроле”.
Прегледом полицијске документације од те ноћи, Заштитник није пронашао незаконитости и неправилности на основу којих би дао препоруке ПУ у Ваљеву, закључује се у белешци.
Током надзора Пашалића у просторијама полиције није било задржаних грађана. Ситуација је била иста и дан раније, 19. августа, наводи Пашалић за ЦИНС, када је полицију посетио његов колега из канцеларије.
Радивојевић каже да је Пашалић отишао прекасно – након пет дана, а бивши заменик Заштитника грађана Милош Јанковић додаје да у оваквим случајевима реакција мора бити хитна и одмах по сазнању.
Адвокатица Јана Аћимовић за ЦИНС каже да су у данима након протеста, када су и Заштитник грађана и његов колега обилазили ПС Ваљево, многи грађани који су претучени на протесту, у присуству адвоката давали изјаве у полицији. Тако је и она тих дана била тамо са својим клијентом.
„Значи њему (Заштитинику прим прев.) су, ако је и он био тих дана могли да кажу, ако је хтео већ да ступи у контакт, да се управо саслушавају. То је мала полицијска управа“.
Пашалић међутим за ЦИНС каже да није имао информације о томе и да је фокус био на хапшењу грађана и њиховом третману током периода у ком су задржани.
„Нико нам се није обраћао. Ми смо свима рекли ако имате неки проблем, с обзиром да нико није био у просторијама за задржавање, јавите се па да видимо шта ћемо”.
Четворо адвоката са којима је ЦИНС ступио у контакт, а који су део тима оштећених грађана, наводе да ни они ни њихови клијенти нису добили позив Заштитника.
Пашалић каже да их је његова канцеларија контактирала директно или индиректно преко адвоката, али се, тврди, нико није одазвао. Управо зато, објашњава, да је случај и даље отворен и чека коначну одлуку.
Радивојевић из БЦЉП-а, међутим, објашњава да Заштитник грађана мора да поступа без обзира на то да ли су се грађани непосредно обратили.
Она наводи да су снимци којима је забележено незаконито поступање полиције објављивани у медијима, те да су већ били довољни да Заштитник утврди идентитет одговорних и да са њима обави појединачне разговоре.
„Већ након обављања појединачних разговора са полицијским службеницима који су те вечери поступали према грађанима у Ваљеву, могао је да стекне свој лични утисак о подударности њихових изјава са наводима унетим у извештајима о употреби мера принуде, И без постојања додатних доказа, то може бити довољно да Заштиник стекне неки став о постојању повреде права“, каже Радивојевић.
Девет месеци истраге
Према закону, Заштитник грађана треба да заврши испитивање у року од 90 дана, што је у случају Ваљева давно премашено. Закон, међутим, оставља простор да се тај рок продужи, али је неодређен на колико.
„Неће то трајати десет година, али остављамо у неком року да се јаве. То може да буде и шест месеци и годину дана. Јер нам је циљ да тај случај завршимо”, наводи Пашалић за ЦИНС.
Значај коначне одлуке Омбудсмана је вишеструк, указују наши саговорници.
Милош Јанковић објашњава да се у пракси извештај Заштитника грађана користи и у судским поступцима као доказ.
„То је чак чинио и Уставни суд Републике Србије где се позивао на његова утврђења и препоруке”.
Сања Радивојевић додаје да не треба потцењивати значај препорука Заштитника грађана јер, на пример, на основу њих може да се води дисциплински поступак против полицајаца.
„Ако орган власти не поступи по препоруци Заштиника, он има законско овлашћење да тражи образложење за овакво поступање, као и да о томе обавести Скупштину, Владу И јавност. ”
Начелник ваљевске полиције Јеринић је још приликом посете Заштитника у августу најавио да ће за полицајце који су примењивали средства принуде на протесту у Ваљеву бити „спроведена оцена оправданости употребе средстава принуде на основу њихових извештаја и других доказних средстава“, пише у белешци.
Сектор унутрашње контроле МУП-а по налогу Основног јавног тужилаштва у Ваљеву, а у поступку по пријави грађана, прикупља потребна обавештења о поступању полиције на протесту у Ваљеву.
Тужилаштво није доставило ЦИНС-у кривичне пријаве, на шта смо се жалили Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
У одговору Повереника пише шта је све тужилаштво до сада урадило, између осталог и да је Комисија о оцени употребе средстава принуде прикупила извештаје о употреби средстава принуде од 36 полицајаца.
Сања Радивојевић додаје и да постоје препоруке Савета Европе које саветују да полицајци за које се сумња да су вршили тортуру над неким, буду суспендовани до окончања поступка.
„Сигурна сам да службена лица у ПУ у Ваљеву и Сектор унутрашње контроле имају податке о томе који полицијски службеници су тих дана били ангажовани да поступају према грађанима на улицама Ваљева.”