Култура

Књижевник и новинар Драгољуб Јанојлић објавио књигу „Сунце на мачу – Карађорђевићи у песмама“: „ВОСТАНИ СЕРБИЕ, ДАВНО СИ ЗАСПАЛА..“      

-Јанојлић сакупио и објавио 120 песама посвећених Карађорђу, краљу Петру и осталим Карађорђевићима

-Овај упорни истраживач објавио до сада 11 дела махом везаних за живот династије Карађорђевић

 

Карађорђев животни пут и устаничко дело има значајно место у грчкој књижевности и култури. Прва историја о српском устанку под Карађорђем написана је на грчком језику у стиховима, а њу је саставио земунски Грк Трандафило Духа. Александар Сергејевич Пушкин је прва фигура руске књижевности која је писала о Карађорђу. Пушкин је, чак, често посећивао удовицу и кћерку Карађорђеву, слушајући њихове приче о Вожду Првог српског устанка – што Пушкин претаче у стихове које посвећује Карађорђевој кћерки. Ти стихови, у којима је лик Карађорђа дат у строго романтичарском маниру, први су у руској књижевности у којима се спомиње славни српски Вожд. О Карађорђевићима су стихове писали бројни песници, а Драгољуб Јанојлић, врсни књижевник и дугогодишњи дописник „Експрес Политике“ из Смедеревске Паланке, сакупио је и у књизи под насловом „Сунце на мачу – Карађорђевићи у песмама“ објавио 120 песама посвећених Карађорђу, краљу Петру и осталим Карађорђевићима.

Он напомиње да су песме преузете из више часописа који су излазили између два рата, и књига које су се појавиле у првој половини 20. века и касније, па и у индивидуалним збиркама, специјалним издањима поводом важних историјских годишњица, затим у алманасима и календарима. У овој књизи заступљене су песме и савремених аутора, а Јанојлић напомиње да су своје песме за овај јединствени зборник приложили и бројни ствараоци који се данас налазе у плодним списатељским годинама. У збирци се налази и песма Милована Данојлића „Карађорђе и Бетовен“ из збирке „То је моја земља“, за коју је добио књижевну награду „Одзиви Филипу Вишњићу“. Као прва на овом импозантном списку од 120 песама је „Пјесна на инсурекцију Сербијанов“ Доситеја Обрадовића, нама добро позната, и мила – „Востани Сербије!“

– Поводом рођења престолонаследника Петра, – каже Драгољуб Јанојлић, – штампано је ванредно издање „Војничког гласника“. Ово гласило, објављујући велику радост југословенске војске, појавило се у свечаном руху и са државном тробојком, доневши на насловној страни песму једног од својих најбољих сарадника Б.Н. Ценића под насловом „Живео Престолонаследник“. „Пјесма њиховим светлостима…“ Јована Сундечића преузета је из првог броја „Орлића“ (штампан 1865. године), а „Женидба књаза Петра Карађорђевића са кнегињицом Љубицом – Зорком“  аутора Ђуре Петровића из „Споменице“ Друштва „Кнегиња Зорка“, која је издата 1934. године. Сундечићева „Чемер суза“ објављена је најпре у „Гласу Црногорца“, а „Тужбалица“ Филипа Ковачевића  у „Просвети“, 7. марта 1890. године. Алманах „Његош“ донео је песму Књаза Николе под насловом „Мојој Зорки“, а песма „Јуначки спомен Карађорђу и његовом војевању“ Сава Матова Мартиновића преузета је из зборника радова са научног скупа одржаног у Великој Плани 1998. године на тему: „Карађорђев устанак – настајање нове српске државе“.

У књизи „Сунце на мачу – Карађорђевићи у песмама“, налазе се и стихови десетак аутора које је 1923. године објавило „Српско Косово“. У домаћој библиотеци Рада М. Обрадовића у Великом Поповцу Јанојлић је, како напомиње, пронашао књижицу с подужом песмом Стаменка Ђурђевића „Витез на белом коњу“ коју је овај академски вајар и стихописац 24. јуна 1927. године поклонио Кочи Заху, правнику. Према Јанојлићевим речима песме Душана Живковића, посвећене сени витешког краља ујединитеља – „У Сплиту“, „У Загребу“, „У Београду“, објављене су први пут у његовој збирци „Витезу неуморном“ у Кнежеву 1935. године. Пушкинова „Песма о Црном Ђорђу“ објављена је код нас 1979. у књизи М.М. Пешића „Бесконачни Пушкин“.

Овај упрни истраживач, Драгољуб Јанојлић, који већ дуже од пет деценија одржава присне везе са Карађорђевићима, објавио је до сада 11 дела, махом везаних за династију Карађорђевић. „У српској поезији нема патриотског песника без понеког стиха о Карађорђу“, подсећа Драгољуб Јанојлић на дело „Карађорђе у књижевности“ аутора Петра Џаџића. По Џаџићевим речима, ако би требало издвојити највиши домет у нашој уметничкој поезији, поред Његошевих стихова то су две песме Васка Попе „Црни Ђорђе“ и „Смрт Црног Ђорђа“.

Занимљиво је да Драгољуб Јанојлић у опширном прилогу приређивача доста пажње посвећује Пушкину и – Његошу. Пушкиново интересовање за српство је инспирисано причама о Црном Ђорђу, о чему је с пажњом писао истакнути новосадски универзитетски професор Петар Милосављевић. Тек недавно пронађене друге Пушкинове песме о односу Карађорђа и Милоша, из 1836. године,  говоре да је интересовање за српске теме и људе пратило Пушкина кроз читав његов уметнички живот.

„Гранитни споменик Карађорђу“, цитира Драгољуб Јанојлић Петра Џаџића, подигао је Његош ‘Посветом праху оца Србије’. И кад стане цео на вагу времена са свим својим непорецивим манама и свим својим чудесним подвизима, Црни Ђорђе је за српски народ митски херој, а Србин који не схвата Карађорђа нема право да се назове Србином“. Јанојлић још напомиње да и др Малиша Стојановић у свом раду „Карађорђе у Горском вијенцу: историја, литература, традиција“, са научног скупа у Великој Плани, констатује да је Његош велики писац посвета и да скоро сва његова дела имају песму – посвету. „Посвета праху оца Србије“ дуго није била предмет расправе, јер су се тумачи и истраживачи Његошева дела већином бавили самим спевом.

И Митрополит Амфилохије вели да нико није тако опевао жртвену главу легендарног Вожда као Његош. Он не само што је посветио „Горски вијенац“ „Праху оца Србије2“ него је васкрсао и до неба уздигао косовску мисао, мисао о  о Косовском завету, подвлачи Митрополит Амфилохије за Његоша. „Његош је одлуком да најбоље своје дело посвети Карађорђу у њему видео великог Вожда и ‘оца Србије’, али се определио и за оштрију концепцију приказа пада и уздигнућа српства“, закључује Драгољуб Јанојлић.

 

Светислав Тијанић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.