Profesor Mateja Milovanović pridružio se zanimljivom knjigom publicistima Smederevske Palanke: HRONIKA PRIDVORICE
-Knjiga svojim sadržajem ne odstupa od uobičajenog koncepta seoskih hronika, a pisana je bez naučnih pretenzija –napominje recenzent Nemanja Dević
Publicistima Smederevske Palanke ovih dana pridružio se još jedan autor. Profesor Mateja Milovanović napisao je i objavio zanimljivu monografiju pod naslovom „Pridvorice selo u Donjoj Jasenici“. Na preko 640 strana složio je istoriju ovog mesta: od najranijeg pomena do ovih dana. I sve je tu: toponimi, hidronimi, trag u turskim tefterima, gladna 1847. godina, podizanje crkve za više naselja, popis stanovništva i poljoprivrede u Srezu jaseničkom 1863., ratovi u 20. veku, školstvo, rodoslovi familija, nadimci, anegdote o Pridvorčanima itd.
-Prvenstveni zadatak, koji sam sebi postavio, bio je da iz tame zaborava na svetlost dana izvučem davno zaboravljene pretke – kaže u uvodnom tekstu autor ove obimne knjige Mateja Milovanović.- Želeo sam da ih približim današnjem i budućem naraštaju. Jedino što nas sada povezuje sa našim bližim precima su spomenici na groblju. Nadam se da će ova knjiga zameniti sve podignute i nepodignute spomenike.
Milovanović u nastavku napominje da njegova knjiga ne pretenduje da bude naučno delo, jer je pisana uglavnom za Pridvorčane i njihove potomke. Sve što se našlo na njenim stranicama oslonjeno je na arhivsku građu i matične knjige. Dopušta da je izostalo još tema u vezi sa ovim selom i izražava nadu da će se time pozabaviti i mlađi autori, koji vole i poštuju prošlost jaseničkog kraja.
Recenzent Nemanja Dević navodi da ova knjiga svojim sadržajem ne odstupa od uobičajenog koncepta seoskih hronika. Njen autor piše bez naučnih pretenzija i napomena u tekstu, ali uz obilje istorijskih izvora koje konsultuje.
-U fokusu njegovog posmatranja, i kada istorijski događaji dobijaju na dinamici, ostaju Pridvorice, u kojem poznaje svaki sokak i svaku porodicu – podvlači Dević.-Tako se, umesto da se poput drugih zavičajaca bavi Gavrilom Principom i njegovih pucnjem u Sarajevu, Kolubarskom bitkom i Zapadnim frontom, on pravilno opredeljuje da učini ono što država nije uradila za stotinu godina – da konačno popiše i obelodani imena svih poginulih ratnika iz ratova za oslobođenje i ujedinjenje 1912 – 1918.
Ovu knjigu objavila je Biblioteka „Milutin Srećković“ u Smederevskoj Palanci, a štampao kraljevački „Grafokolor“.
D. J.