Portal je osnovan 2014. godine. Direktor i urednik Dejan Crnomarković.

Kultura

U KPZ Srbije odata počast Dr Milošu Nemanjiću, Nikoli Koletu Vladisavljeviću i Nikoli Stankoviću: DALI LIČNI PEČAT EDICIJI „HRONIKE SELA

-O njima govporili Žika Ajdačić, Milun Miloradović, Slobodan Todorović Toki i Dragoljub Janojlić

 

U Kulturno-prosvetnoj zajednici Srbije upriličen je skup na kome je odata pošta dr Milošu Nemanjiću, predsedniku  Izdavačkog odbora , Nikoli Vladisavljeviću, glavnom i odgovornom uredniku edicije „Hronike sela“ i  mr Nikoli Stankoviću,  autoru više knjiga. O njihovom liku i delu govorili su Žika Ajdačić, Milun Miloradović, Slobodan Todorović Toki i Dragoljub Janojlić.

Ajdačić je podsetio da je dr  Miloš Nemanjić, koji je  preminuo  oktobra 2016. godine,  zajedno sa akademikom Radomirom Lukićem  1989. pokrenuo  ediciju „Hronike sela“ u sastavu Odbora za proučavanje sela SANU. On je do kraja života bio na čelu  Izdavačkog odbora edicije, predano kreirajući njen rad i učestvujući u pripremanju i izdavanju hronike sela.

-Dr Miloša Nemanjića kao čoveka krasile su brojne, pre svega, ljudske osobine- istakao je Ajdačić.-Posebno se isticao svojom komunikativnošću, promišljenosti, taktičnošću i strpljivošću vrednog koordinatora i pragmatičara i kao čovek koji okuplja, angažuje i
podstiče brojne saradnike Gerontološkog društva Srbije, čiji je bio aktivan član još od 1991. godine, koji su sa zadovoljstvom s njim sarađivali i razmenjivali iskustva. Na planu popularisanja gerontološke teorije i prakse učestvovao je u brojnim aktivnostima  humanitarnih organizacija i ustanova za stare. Krasio ga je britak um, vrcav duh, predan rad i posvećenost nauci i humanitarnom radu. Radio je bez odmora i posle odlaska u zasluženu penziju i doprineo ugledu i unapređenju sociologije kao nauke.

Govoreći o Nikoli Koletu Vladisavljeviću, koji je umro u avgustu prošle godine, Milun Miloradović je  izneo podatak da se više od tri decenije bavio istraživanjem i pisanjem, a rezultat toga je 35 objavljenih knjiga.

-Kao posebno priznanje za njegov  publicistički rad i umešnost  u pripremi i priređivanju rukopisa za štampu bio je i njegov izbor  u Uređivački odbor edicije „Hronike sela“, ranije u izdanju Odbora za proučavanje sela SANU, a od 2000. godine   u izdanju KPZ Srbije- podvukao je Miloradović.- U Uređivačkom odboru ove edicije bio je od njenog osnivanja, a njegova hronika sela „Vodice“ je pod brojem 10 u ovoj  ediciji. Sa akademikom Radomirom Lukićem i akademikom Petrom Markovićem uporno je radio na popularisanju i oblikovanju ove edicije. Posle smrti akademika Markovića 2010. godine, preuzeo je dužnost glavnog i odgovornog urednika ove edicije. U tome je imao velikog uspeha, pa je za pet godina njegovog vođenja Uredništva objavljeno stotinu novih hronika i  monografija sela.

O Nikoli Koletu Vladisavljevuiću govorio je i njegov redakcijski kolega i prijatelj Slobodan  Todorović Toki. Kazao je , u svom stilu, da je Vladisavljević jaseničku Šumadiju upisao u mapu trajalicu.

-Nikola je ostavio 35 zakoričja, uporno prebirajući  zbivlja i trebeći po prošlosti do zlatne mrve – istakao je Todorović.- Pred sam kraj življenja iskovao je,u izdanju KPZ Srbije, svoje kapitalno delo Jasenički biografski rečnik. Autorski je obuhvatio 1439 imenoslova važnijih ljudi iz varoši i okolnih sela. Naoko ogromna građa zaboravljenog prtljaga Smederevske Palanke sa ko zna koliko hiljada odrednica na skoro 400 strana.

O Nikoli Vladisavljeviću, posebno o njegovom novinarskom radu, govorio je i Dragoljub Janojlić, iznevši da niko pre njega nije toliko radio na istorijografiji Donje Jasenice. Podsetivši da je u žurnalizmu prošao sva zvanja, rekao je da je bio glavni i odgovorni urednik „Naše komune“ i Radio „Jasenice“, a  neko vreme i direktgor RNO „Jasenica“. Vladisavljević je bio pokretač i glavni i odgovorni urednik nekoliko listova kao što su „Osnovac“, „Abrašević“ ( glasilo zajednice KUD „Abrašević“ Jugoslavije) , „Glasa komunista“ i dr.

Milun Miloradović govorio je i o liku i delu Nikole Stankovića, koji je objavio šest  knjiga – hronika i monografija. Ukupno je kao autor potpisao 11 knjiga među kojima i zbirku aforizama „Selo sklono gradu“, koja je predstavljena 20. aprila ove godine u Beogradu.

Stanković je  po obrazovanju diplomirani inženjer hemije. Magistrirao je  na  Univerzitetu u Beogradu  na temi Nuklearno-hemijsko-biolške kontrole. Inače bio je  pukovnik Vojske Srbije na odgovornim dužnostima u Generalštabu VSCG – uprava ABHO. Umro je u Beogradu oktobra 2016. godine.

D. J.

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.