На трагу (пише: Дејан Црномарковић)

Copy – paste!

Na tragu_4Желео бих да поделим са вама догађај коме сам присуствовао у једном од паланачких маркета.

Једна чудна ситуација постала је, касније, предмет мог дужег размишљања.

Наиме, пре неколико месеци, при уобичајном чекању у реду поред касе за плаћање, уочио сам крупног младића не старијег од 25-26 година, који је у наручју држао своје дете, и предложио му да из дужег реда у коме смо се налазили пређе на тек „отворену“ касу на којој би био први.

Рекао бих, једна обична маркет – ситуација.

Да, могла је бити…

Младић, кога сам тада видео први пут у животу, одговорио ми је: „Не хвала, ја не прелећем, као неки“, и остао, са дететом у рукама, да чека у реду.

Узгред, било каква асоцијација на такозване „прелетаче“ моментално ми изазива мучнину у стомаку из разлога што видим да је њихова партија – странка прелетача из свих осталих партија – постала најјача у држави.

Елем, признајем да ме је збунио неочекивани одговор па сам, једноставно, прешао на ту „нову“ касу, платио, и са излазних врата маркета погледао још једном у правцу момка који је још увек чекао у реду.

У тих пар тренутака, док сам га гледао, учврстио сам ранији закључак да га не познајем, али сам се потрудио и да запамтим то лице, јер сам имао утисак да ћу га видети поново…, у некој локалној изборној кампањи или на дан гласања крај неке бирачке кутије.

Личио ми је момак на ове новокомпоноване партијаше који су умислили да историја почиње од њих, па 24 сата дневно раде на „политичком стајлингу“.

Заправо, личио ми је на класичног „понављача“ јефтине страначке пропаганде о прелетачима, лоповима у туђим редовима, часнима и нечаснима…

Ух, личио ми је на – промају!

А његове речи одзвањале су ми у глави, као ратни бубњеви дивљих племена, који позивају на обрачун.

Заправо, анализирао сам касније тај тренутак и схватио да одавно нисам чуо нешто тако тупаво, али опасно.

Потпуно бенигно – али погубно.

У каквом свету живи момак који љубазну понуду непознатог човека одбија са тако глупим, па и ратоборним, коментаром?

О чему размишља?

Чему се радује?

Шта види испред себе, у будућности?

Али, да не би прича добила погрешно тумачење, потребно је да појасним свој доживљај.

Сигуран сам да изговорене речи нису биле упућене мени или некоме у реду крај касе. Није то била та прича.

Била је то само празна представа, потреба да се „испадне“ паметан, оригиналан и ангажован на јавном месту.

Било је то за публику.

И из тих разлога и пишем о томе.

Данашња Србија звечи као испражњено буре у коме је некада била добра „смедеревка“.

Обучена у безидејност.

Copy – paste!

Таква је и ова актуелна, изрежирана, ујдурма око парламентарних избора. Звечи, баш као онај петоминутни аплауз од пре неки дан.

А у вези са тим парламентарним изборима – назовимо ствари правим именом.

Вучић веома добро зна статистику коју знам и ја, да његова партија има веома лош рејтинг на локалу (у односу на републички ниво), па на пример, trenutno у Новом Саду имају 24 одсто без парламентарних а 42 одсто са упоредним парламентарним изборима.

Тај однос у Краљеву је 23:36, и тако даље. На неки волшебан, Србима својствен начин, успео је „вођа“ да „шармира“ сопствени народ, па ће то и овога пута да искористи.

То ништа не мења у мом дубоком уверењу да имамо власт која је изабрала лаж као главно политичко средство.

А у лажи су кратке ноге…

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.