Манастир Јошаница (16)
Манастир Јошаница припада Епархији шумадијској Српске православне цркве, потиче из доба кнеза Лазара (14. век) и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.
Смештен је у клисури истоимене речице у подножју планине Црни врх, у близини села Јошанички Прњавор, око 10 км од Јагодине. Манастирски храм посвећен је Светом Николи.
Током свог постојања више пута је рушен и изнова обнављан. Његова историја може се пратити тек од 17. века. Османлије су га спалиле крајем 17. века. Великим напорима јеромонаха Аксентија Теодоровића, свештеника Јована Поповића и кнезова Добросава и Бошка манастир је обновљен 1786. године. Како се манастир налазио у близини Цариградског друма. У време Аустријско-Турског рата, у Србији Кочине крајине, почетком 1788. капетан Коча Анђелковић, као један од вођа устанка, свој главни штаб је сместио у Јошаницу. На пролеће 1788. у Јошаничкој клисури дошло је до окршаја између турске војске и устаника. Када се Коча повукао у дубину црновршког подгора, Турци су упали у манастир и запалили га. У противнападу Коча је успео да поврати манастир, али се касније истог лета, склонио из Србије, па су Турци Јошаницу још једном похарали и запалили. По завршетку рата, након Свиштовског мира 1791. године, почела је његова обнова. Обновитељи манастира, игуман Алексије и протопоп Јован Поповић, као и јошанички духовник Глигорије су учествовали у борбама Кочине крајине.
Манастир је поново страдао током Првог српског устанка. Током Другог српског устанка у Јошаници су се састали (1815.) кнез Милош и Митрополит београдски Мелентије са великим везиром Марашли Али-пашом ради договора о миру. Због удела у ослободилачим ратовима, кнез Милош је овом манастиру 1832. године поклонио три звона.
Године 1851. манастир је обновљен и дограђена је припрата, а 1885., обновљени су манастирски конаци. У српско-турском рату 1876/77. године, у конацима је била болница.
Манастирска црква је грађена у Моравском стилу. Основа је једнобродна и издужена са главним кубетом. Мало кубе налази се изнад пронаоса. Засведена је полуобличастим сводом. Због дотрајалости припрата је срушена 1946. године.
У комплексу манастира посебно место припада породичној гробници кнеза Милоја Теодоровића, војводе левачког, који је предводио устанике јагодинског и беличког краја у оба српска устанка 1804—1815. Такође, у манастиру постоји и споменик српским ратницима из ратова 1912—1918, на коме су уклесани стихови Војислава Илића Млађег.
Фреске и многи архитектонски детаљи откривени су и заштићени током конзерваторско-рестаураторских радова 1968–70.